Najbolji katolički film EVER?!
Što sam više filmova mlađih (ili, ako hoćete, manje poznatih) autora koji su "aplicirai" za nagrade ove godine odgledao, moram da konstatujem da mi Mel Gibsonov ratni film Hacksaw Ridge deluje još bolje. Te ocenu koju sam dole dao za nedelju-dve možete da zamenite maksimalnom, a radi snažnijeg stimulansa da se prvo pozabavite Melovim filmom, a ne nekim lalalala sranjima.
Od svih Melovih filmova, ovaj je, uprkos prisustvu Isusa u nekim od prethodnih, njegov najkatoličkiji i najradikalniji.
Ovim filmom Mel parira (radikalnim) muslimanima tj činjenici da njihova religija (tj da budem fer- neki njeni interpretatori) traže ne samo da se veruje, već i da se religioznost primenjuje u životu. Mel, kao pravi katolik, okreće drugi obraz.
Njegov film nije samo oda pacifizmu, nego pi-arovski-iskusna postavka koja iz katoličke religije (šire i samog verovanja u boga) izvlači jedino što je bitno- a to je voljnost i spremnost da se pomogne bližnjem svom.
I za tako nešto, kako samo on ume, Mel je odabrao vrlo markantnog portparola- vojnika Desmonda Dossa, koji je u Drugi svetski rat (i ratovanje) otišao sa teškom mukom ostvarenim pravom da se oružja latiti neće. Već da će kao lekar pomagati koliko može, nenaoružan.
Tokom ključne bitke za "Hacksaw Ridge" u Japanu Desmond je spasao sedamdeset pet vojnika. Sam. Zbog toga sam Melu oprostio što kada Desmonda spuštaju sa litice u nosilima Mel scenu prikazuje skoro kao da se anđeo spušta sa neba, i sa tom tendencijom.
Hacksaw Ridge Desmondovu priču prati hronološki, od dečačkih dana u kojima je dečak Desmond skoro upoznao smrt, kao i pogubnost oružja u rukama.
Malčice nepotrebno za osnovnu priču, Mel nas dosta klišeizirano upoznaje sa njegovom budućom izabranicom i ta priča ispunjava njegove "civilne dane". Savetujem vam da izdržite unjkavost ovog dela filma za koji Mel pokazuje, ipak, samo rutinski apetit za oneobičavanje.
Hacksaw Ridge zapravo počinje Desmondovim vojnim rokom i pojavom narednika Howella (u fenomenalnoj izvedbi Vincea Vaughna) čiji tretman pridošlih vojnika mi je naterao multiple suze na oči. Otići bez oružja u rat za Desmonda nije bilo lako i on je još u Americi započeo borbu za odbranu svojih ustavnih, "američkih" prava koja će potom spasavati i u Japanu. Mel je već tu krenuo sa skidanjem kape hrabrom Desmondu.
Drugu polovinu ovog filma čini šibanje na grebenu. I tu Mel briljira u dočaravanju rata kao apsurdne, crnohumorne mašinerije koja melje ljude. Ratna klanica nikad nije prikazala više uzaludno rasparčanog mesa. Negde pred kraj, Mel, kao što rekoh, spušta Desmonda sa neba i benhurovski raspiruje sujeverje vojnika da je ovaj "poslat od boga". Što je možda, s obzirom na sve što je uradio, i istina.
Interesantno je da Mel ne pokušava nijednog trenutka da neprijateljsku (japansku) stranu indentifikuje kao ljudsku. Jok. Oni su zlo koje navaljuje i ubija i protiv koga se moramo boriti. Činjenica da je Desmond u takvom sukobu bez oružja trijumfovao, uspeva da negira rat, ali govori i da oni koji se bore na pravoj strani mogu da očekuju pomoć od anđela, boga, više sile... Ako bespogovorno i u svakoj situaciji žive u skladu sa božijim učenjima.
Ako su vernici.
Jer vera pobeđuje. A ne ljudi.
Jača vera.
Voleo bih da sam u mogućnosti da pogledam reakcije na ovaj film i razgovor publike sa autorom na nekom festivalu u Rijadu, Teheranu, Islamabadu ili Džakarti.
SELEKTAH: 8/ 10
Što sam više filmova mlađih (ili, ako hoćete, manje poznatih) autora koji su "aplicirai" za nagrade ove godine odgledao, moram da konstatujem da mi Mel Gibsonov ratni film Hacksaw Ridge deluje još bolje. Te ocenu koju sam dole dao za nedelju-dve možete da zamenite maksimalnom, a radi snažnijeg stimulansa da se prvo pozabavite Melovim filmom, a ne nekim lalalala sranjima.
Od svih Melovih filmova, ovaj je, uprkos prisustvu Isusa u nekim od prethodnih, njegov najkatoličkiji i najradikalniji.
Ovim filmom Mel parira (radikalnim) muslimanima tj činjenici da njihova religija (tj da budem fer- neki njeni interpretatori) traže ne samo da se veruje, već i da se religioznost primenjuje u životu. Mel, kao pravi katolik, okreće drugi obraz.
Njegov film nije samo oda pacifizmu, nego pi-arovski-iskusna postavka koja iz katoličke religije (šire i samog verovanja u boga) izvlači jedino što je bitno- a to je voljnost i spremnost da se pomogne bližnjem svom.
I za tako nešto, kako samo on ume, Mel je odabrao vrlo markantnog portparola- vojnika Desmonda Dossa, koji je u Drugi svetski rat (i ratovanje) otišao sa teškom mukom ostvarenim pravom da se oružja latiti neće. Već da će kao lekar pomagati koliko može, nenaoružan.
Tokom ključne bitke za "Hacksaw Ridge" u Japanu Desmond je spasao sedamdeset pet vojnika. Sam. Zbog toga sam Melu oprostio što kada Desmonda spuštaju sa litice u nosilima Mel scenu prikazuje skoro kao da se anđeo spušta sa neba, i sa tom tendencijom.
Hacksaw Ridge Desmondovu priču prati hronološki, od dečačkih dana u kojima je dečak Desmond skoro upoznao smrt, kao i pogubnost oružja u rukama.
Malčice nepotrebno za osnovnu priču, Mel nas dosta klišeizirano upoznaje sa njegovom budućom izabranicom i ta priča ispunjava njegove "civilne dane". Savetujem vam da izdržite unjkavost ovog dela filma za koji Mel pokazuje, ipak, samo rutinski apetit za oneobičavanje.
Hacksaw Ridge zapravo počinje Desmondovim vojnim rokom i pojavom narednika Howella (u fenomenalnoj izvedbi Vincea Vaughna) čiji tretman pridošlih vojnika mi je naterao multiple suze na oči. Otići bez oružja u rat za Desmonda nije bilo lako i on je još u Americi započeo borbu za odbranu svojih ustavnih, "američkih" prava koja će potom spasavati i u Japanu. Mel je već tu krenuo sa skidanjem kape hrabrom Desmondu.
Drugu polovinu ovog filma čini šibanje na grebenu. I tu Mel briljira u dočaravanju rata kao apsurdne, crnohumorne mašinerije koja melje ljude. Ratna klanica nikad nije prikazala više uzaludno rasparčanog mesa. Negde pred kraj, Mel, kao što rekoh, spušta Desmonda sa neba i benhurovski raspiruje sujeverje vojnika da je ovaj "poslat od boga". Što je možda, s obzirom na sve što je uradio, i istina.
Interesantno je da Mel ne pokušava nijednog trenutka da neprijateljsku (japansku) stranu indentifikuje kao ljudsku. Jok. Oni su zlo koje navaljuje i ubija i protiv koga se moramo boriti. Činjenica da je Desmond u takvom sukobu bez oružja trijumfovao, uspeva da negira rat, ali govori i da oni koji se bore na pravoj strani mogu da očekuju pomoć od anđela, boga, više sile... Ako bespogovorno i u svakoj situaciji žive u skladu sa božijim učenjima.
Ako su vernici.
Jer vera pobeđuje. A ne ljudi.
Jača vera.
Voleo bih da sam u mogućnosti da pogledam reakcije na ovaj film i razgovor publike sa autorom na nekom festivalu u Rijadu, Teheranu, Islamabadu ili Džakarti.
SELEKTAH: 8/ 10
No comments:
Post a Comment