Pristojan danger. A možda smo, ipak, priželjkivali nepristojan danger
Jim Jarmusch je fan. Iggy Pop je polaskan i raspoložen da učestvuje. Nekih ljudi više nema. The Stooges su jedan od najboljih bendova IKADA!
Ipak, Gimme Danger nije film koji ih na najbolji način reprezentuje.
Možda im samo prekasno vraća deo nedate pažnje.
The Stooges nisu Beatles, i Jarmusch očigledno nije sedeo na riznici iskoristljivih snimaka kada se prihvatio dokumentovanja svog najomiljenijeg benda. Otuda svi snimci nisu pojednako vredni pojavljivanja u filmu i ponekad moramo da se pomučimo da u njima nađemo lepotu onoga što želi da nam se prikaže. A ponekad snimaka nema, i Jarmusch sa svih strana pokušava da se dovije. Koristeći snimke TV serija Addams Family ili Three Stooges, ili krojeći sopstvene animirane segmente. Ta rendom prisutnost takvih stvari, a da zakamuflira muku, dosta često daje na đuvečastom utisku celog filma. Umesto da budemo ošinuti njime. Kao metalnim delom kaiša.
Ili je to samo moj doživljaj The Stooges.
Pored rečenog, Jarmusch i dosta konvencionalno pristupa hronoliziranju nastanka, egzistencije i "2.0 faze" benda, ne demonstrirajući niti jedan jedini specifični ugao ili uglić gledanja na stvar. Pored dokumentarnih snimaka, okosnicu filma čini i serija namenskih intervjua sa Popom, koji se, "muke popovljeve" na stranu, i ne čini kao toliko simpatičan dedica koliko bi očekivali. Naročiti (ne)ukus uzdržanosti ogleda se u vrlo opskurnim komentarima na ulogu Bowieja u životu benda ili njegovom ličnom. Otprilike može da se stekne utisak da Iggy i dalje misli da mu je svet ostao dužan, a ne da je postao svestan da je njegov bend, uprkos GENIJALNIM pesmama, ipak bio preradikalan, još radikalniji, a potom i na heroinu, da bi uspeo. Kao drugi, daleko poslušniji, bendovi.
Iako Iggy ne izbija sa sačuvanih snimaka, solidna i ravnopravna pažnja posvećena je svim članovima svih postava benda, pa sam tako saznao, a da pojma nisam imao, da je James Williamson bio i neko mudo u Sony-ju, pa se onda nakon rane penzije vratio u The Stooges 2.0!
Nema fanova, i sem par telopa koji nas informišu ili zbunjuju očiglednim ("The Stooges su jedan od najuticajnijih rokenrol bendova ikada"), Gimme Danger je film koji se ne bavi percepcijom benda koliko načinom na koji je isti sagorevao iznutra. I to baš nisu naročito vesele priče, protkane white trash prikolicama, ljudima koji nisu imali razumevanja ili milosti za bend.
Ono u čemu Gimme Danger najviše oskudeva je odsustvo bilo kakve provokativnosti ili energije u pristupu koja bi rezonovala sa onom koju su The Stooges demonstrirali, ili koju naslov implicira. Gimme Danger je očigledno pravljen za publiku kojoj The Stooges nisu bili u top 100 najomiljenijih bendova, ali ih zanima šta Jarmusch radi u životu. I u kompromisu ta dva, neko je video priliku da se revanšira omiljenom bendu za sve što mu je ovaj pružio u životu.
Lep gest, šteta što i film nije na tom nivou.
SELEKTAH: 6/ 10
Jim Jarmusch je fan. Iggy Pop je polaskan i raspoložen da učestvuje. Nekih ljudi više nema. The Stooges su jedan od najboljih bendova IKADA!
Ipak, Gimme Danger nije film koji ih na najbolji način reprezentuje.
Možda im samo prekasno vraća deo nedate pažnje.
The Stooges nisu Beatles, i Jarmusch očigledno nije sedeo na riznici iskoristljivih snimaka kada se prihvatio dokumentovanja svog najomiljenijeg benda. Otuda svi snimci nisu pojednako vredni pojavljivanja u filmu i ponekad moramo da se pomučimo da u njima nađemo lepotu onoga što želi da nam se prikaže. A ponekad snimaka nema, i Jarmusch sa svih strana pokušava da se dovije. Koristeći snimke TV serija Addams Family ili Three Stooges, ili krojeći sopstvene animirane segmente. Ta rendom prisutnost takvih stvari, a da zakamuflira muku, dosta često daje na đuvečastom utisku celog filma. Umesto da budemo ošinuti njime. Kao metalnim delom kaiša.
Ili je to samo moj doživljaj The Stooges.
Pored rečenog, Jarmusch i dosta konvencionalno pristupa hronoliziranju nastanka, egzistencije i "2.0 faze" benda, ne demonstrirajući niti jedan jedini specifični ugao ili uglić gledanja na stvar. Pored dokumentarnih snimaka, okosnicu filma čini i serija namenskih intervjua sa Popom, koji se, "muke popovljeve" na stranu, i ne čini kao toliko simpatičan dedica koliko bi očekivali. Naročiti (ne)ukus uzdržanosti ogleda se u vrlo opskurnim komentarima na ulogu Bowieja u životu benda ili njegovom ličnom. Otprilike može da se stekne utisak da Iggy i dalje misli da mu je svet ostao dužan, a ne da je postao svestan da je njegov bend, uprkos GENIJALNIM pesmama, ipak bio preradikalan, još radikalniji, a potom i na heroinu, da bi uspeo. Kao drugi, daleko poslušniji, bendovi.
Iako Iggy ne izbija sa sačuvanih snimaka, solidna i ravnopravna pažnja posvećena je svim članovima svih postava benda, pa sam tako saznao, a da pojma nisam imao, da je James Williamson bio i neko mudo u Sony-ju, pa se onda nakon rane penzije vratio u The Stooges 2.0!
Nema fanova, i sem par telopa koji nas informišu ili zbunjuju očiglednim ("The Stooges su jedan od najuticajnijih rokenrol bendova ikada"), Gimme Danger je film koji se ne bavi percepcijom benda koliko načinom na koji je isti sagorevao iznutra. I to baš nisu naročito vesele priče, protkane white trash prikolicama, ljudima koji nisu imali razumevanja ili milosti za bend.
Ono u čemu Gimme Danger najviše oskudeva je odsustvo bilo kakve provokativnosti ili energije u pristupu koja bi rezonovala sa onom koju su The Stooges demonstrirali, ili koju naslov implicira. Gimme Danger je očigledno pravljen za publiku kojoj The Stooges nisu bili u top 100 najomiljenijih bendova, ali ih zanima šta Jarmusch radi u životu. I u kompromisu ta dva, neko je video priliku da se revanšira omiljenom bendu za sve što mu je ovaj pružio u životu.
Lep gest, šteta što i film nije na tom nivou.
SELEKTAH: 6/ 10
Znaš li ti da sam bajsom otišao u stokholmski zabavni park -- da ne kažem Funhouse -- da mi da opasnost: https://youtu.be/CcNxXzfE1VA? (Mislim, nisam baš bajsom otišao skroz iz Jagodine, ali nisam ni iz džepa vadio mapu Stokholma, a valjda sam samo jednom pitao kuda da motam; JBT, tome će 10. 8. biti pet godina! Pet godina za brisanje.)
ReplyDelete