AWATE - Happiness (Quite Defiant)

Prvi put kad sam slušao ovaj album mislio sam da je njegov autor žensko i da je iz familije Badu. I dalje mi nije jasno kako mi se to desilo.
Dok nisam pročitao, nisam provalio ni da je Awate Londonac/Englez/ovobarac, a ne Njujorčanin/Amer/onobarac.
Star sam i sluh mi stari.
Slušam i radim previše stvari.
To je možda objašnjenje.

Happiness traje 26 minuta. Što je jedna trećina prosečne, ne-deluxe edition, hip hip ploče. I traje taman koliko treba.

Awate je poreklom iz Saudijske Arabije, u koju su njegovi emigrirali iz male afričke države, Eritreje. Awate je musliman i trenutno živi u Kamdenu, u Londonu. I ima 26 godina. I 4 puta je bio hapšen. Idris Elba je fan.

Ništa od svega nije bitno... jednom kada pustite ovaj fenomenalni album.

Pre nekoliko dana jedan od mojih mentora, Dr Thackray, komentarisao je tužbalicu svoga prijatelja "koji se ne oseća kvalifikovanim da piše o stvarima koje ga uzbuđuju".
Vi znate da ja sa nečim sličnim kuburim svaki put kad se prihvatim hip hopa.
Više ne.

Awate, kao Mos Def u najboljim danima, "teče". Ne davi, kao gomila ovih saundklaud-udav hopera i drugih junoša uhvaćenih u trep (see wat I did dare?!). Turkish Dcypha, koje je radio produkciju, loži se na J Dillu (što je i pokazao mikstejpom Throw Stones na kome je redizajnirao nekolicinu Stones Throwovih izvođača i pesama). A ovde je uspeo da i Steve Millerovu Fly Like An Eagle (u Ghost) pretvori u gruvi putovanje u srce vagine.

Na početku i na kraju ovog albuma je krckanje vinila. Između su džez semplovi koji jedu londonski akcenat i od inglišmena u Njujorku prave Njujorčanina u Londri. Pitkost i fokusiranost britanskih emsijeva pomešana je sa afro-američkim kosmopolitskim vajbom u muzičkim podlogama. I nijedna pesma ne traje duže od tri minuta. Nema "uh-oh-yeah-yeah" uvoda, odmah se prelazi na temu. Mahom socijalnu. Jer jednom crnom muslimanu u Londonu nije lako. Čak ni pod Sadiqom Khanom.

Awate je u isto vreme i ležeran i angažovan. Ne opterećuje, a uvaljuje (stvari za razmišljanje). Zato volim Mosa i A Tribe Called Quest. Duhovit je i neopterećen (Fly Like An Eagle?!) i svojim tonom i flouom totalno pasuje Turkishovim stilizovanim i nimalo neambicioznim minijaturama. I'm from a place I've never been... kaže Awate odmah na početku u Jewels i vi ne možete, a da ne saosećate sa njim.

Ovako hip hop treba i može da zvuči.

SELEKTAH: 9/10