Okrutno. Sa srcem. Ali, okrutno.
Nisam očekivao da Richard Linklater snimi ovakav film. Veseo, dobrodušan, tečan, opušten. Ali, okrutan. Von Trierovski, dakle skoro apsurdno, okrutan. Ali životan i verovatan.
Ako ste gledali Three Billboards Outside Ebbing, Missouri, možda vam se iz gore navedenih atributa on javlja kao primer jednog takvog. I sve dok nisam odgledao Last Flag Flying, da, možda sam i ja tako nešto mislio. I visko ga cenio zbog toga.
Ali Linklaterov film je bolji, dublji, relevantniji. I okrutniji.
Nadalje nemojte čitati dok ga ne pogledate. OK?
Steve Carell, u onom svom modu "priglupog i zlostavljanog kučeta" (kad glumi "ozbiljne" uloge) igra Doca, bivšeg vijetnamskog marinca i udovca, koji dolazi u nenajavljenu posetu svom bivšem saborcu Salu, koga igra Bryan Cranston, u svom prepoznatljivom modu upravo probuđenog komšije, voljnog da pomogne. Njih dvojica zajedno odlaze do trećeg saborca, Muellera, koji je u međuvremenu postao pastor. Njega igra Laurence Fishbourne u svom prepoznatljivom modu bleksplotejšn kornjače. A sada ima i štap, te dilema da li je pimp ili mudrac lebdi tokom celog filma.
Jednom davno kad su bili mladi, ludi i narkomani, u Vijetnamu, Sal i Mueller su nagovorili Doca da im da morfijum namenjen nekom ranjenom vojniku. Doc je zbog toga najebao i završio u zatvoru, vojnik je umro, a ova dvojica osećaju da mu duguju nešto, posle svih ovih godina.
I prilika da mu se oduže stiže neplanirano na kraju večere, šale i nostalgije. Docov sin je poginuo pre tri dana u Iraku i on želi da njih dvojica krenu sa njim po telo i pomognu mu da ga sahrani.
I kada Doc to saopšti, Linklater vas spuca kao kamion i kroz prozor izbaci iz kuće.
Ali, opušteni ton, Linklaterov prepoznatljivi slekerski ritam se ne menja. Siroti Doc, koji je u januaru ostao bez supruge (opaka bolest), sada pred Božić ostaje i bez sina. Sal je pijanica i vlasnik bara koji jedva preživljava. Mueller je pronašao boga, ali je i dalje tvrd na praktikovanju dobrih dela.
Zajedno sa njima, iz dostavne baze, u Docov grad, kreće i mladi vojnik koji je bio saborac upokojenog sina.
On će ih i upoznati sa stvarnim, "herojskim" načinom na koji je poginuo sin- naime, ovoga je ubio neki mudžahedin metkom u potiljak dok je kupovao koka-kole za svoj tim. Umesto marinca koji nam sve to priča.
Nema u ovom filmu posebne pripreme za ono što sledi. Film, baš kao i život, teče, u papučama i bade-mantilu, čak i kad saznaje najgore stvari. Linklater je okrutno ležeran. Možda i previše. I verujem da će neki od vas imati problem da poveruju da bi se tri veterana baš tako nosila sa smrću sina jednog od njih. Ali ne zaboravite da se radi o ljudima čiji su životi obeleženi ratom i ubijanjem i koji su već dobrano otvrdnuli na smrt. Mi nismo.
Last Flag Flying je roud-muvi komedija, ali ona negira osnovne postulate tog žanra- prvo, "ništa nije smešno" (i kad jeste), a drugo film ne pati previše od epizodične strukture roud-muvija unutar koje zapravo svaka epizoda gradi najzabavnije delove. Last Flag Flying egzotiku pronalazi u rutini i banalnosti Amerike prepadnute od (bliskoistočnog) sveta (radnja se odvija 2003). Kao satiričar Linklater je nemilosrdan, o čemu već sam kasting Carella za najtragičniju osobu u filmu dovoljno govori.
Last Flag Flying nije jedan od onih filmova koji vas provode kroz nijanse crne i na kraju vam pokazuju malo svetlo, negde tamo. Linklaterovi junaci su "gotovi", oni su svršeni čin svojih života, i samo zahvaljujući ovoj jezivoj okolnosti, imaju jedni druge. I u tim posleratnim dejstvima rata i ratovanja, Linklater nudi snažnu i brutalnu anti-ratnu poruku. Koja jedva uspeva da palima pruži minimum dostojanstva koje zaslužuju, a koje im, kako nam film surovo prikazuje, život bahato otima.
Nema heroja. Samo mrtvi i preživeli.
SELEKTAH: 9/10
A onda sam pročitao da je Linklater režirao film po romanu Darryla Ponicsana, i da je film neka vrsta nastavka Hal Ashby-jevog The Last Detail, koji je također rađen po Ponicsanovom romanu. I onda sam i to odgledao. I to je jedan odličan film, manje surov i sirov, ali sa junacima koje je vojska učinila plenom hipokrizije. U miru. Baš kao i Vijetnam "one tamo". Pa obavezno pogledajte i to.
Nisam očekivao da Richard Linklater snimi ovakav film. Veseo, dobrodušan, tečan, opušten. Ali, okrutan. Von Trierovski, dakle skoro apsurdno, okrutan. Ali životan i verovatan.
Ako ste gledali Three Billboards Outside Ebbing, Missouri, možda vam se iz gore navedenih atributa on javlja kao primer jednog takvog. I sve dok nisam odgledao Last Flag Flying, da, možda sam i ja tako nešto mislio. I visko ga cenio zbog toga.
Ali Linklaterov film je bolji, dublji, relevantniji. I okrutniji.
Nadalje nemojte čitati dok ga ne pogledate. OK?
Steve Carell, u onom svom modu "priglupog i zlostavljanog kučeta" (kad glumi "ozbiljne" uloge) igra Doca, bivšeg vijetnamskog marinca i udovca, koji dolazi u nenajavljenu posetu svom bivšem saborcu Salu, koga igra Bryan Cranston, u svom prepoznatljivom modu upravo probuđenog komšije, voljnog da pomogne. Njih dvojica zajedno odlaze do trećeg saborca, Muellera, koji je u međuvremenu postao pastor. Njega igra Laurence Fishbourne u svom prepoznatljivom modu bleksplotejšn kornjače. A sada ima i štap, te dilema da li je pimp ili mudrac lebdi tokom celog filma.
Jednom davno kad su bili mladi, ludi i narkomani, u Vijetnamu, Sal i Mueller su nagovorili Doca da im da morfijum namenjen nekom ranjenom vojniku. Doc je zbog toga najebao i završio u zatvoru, vojnik je umro, a ova dvojica osećaju da mu duguju nešto, posle svih ovih godina.
I prilika da mu se oduže stiže neplanirano na kraju večere, šale i nostalgije. Docov sin je poginuo pre tri dana u Iraku i on želi da njih dvojica krenu sa njim po telo i pomognu mu da ga sahrani.
I kada Doc to saopšti, Linklater vas spuca kao kamion i kroz prozor izbaci iz kuće.
Ali, opušteni ton, Linklaterov prepoznatljivi slekerski ritam se ne menja. Siroti Doc, koji je u januaru ostao bez supruge (opaka bolest), sada pred Božić ostaje i bez sina. Sal je pijanica i vlasnik bara koji jedva preživljava. Mueller je pronašao boga, ali je i dalje tvrd na praktikovanju dobrih dela.
Zajedno sa njima, iz dostavne baze, u Docov grad, kreće i mladi vojnik koji je bio saborac upokojenog sina.
On će ih i upoznati sa stvarnim, "herojskim" načinom na koji je poginuo sin- naime, ovoga je ubio neki mudžahedin metkom u potiljak dok je kupovao koka-kole za svoj tim. Umesto marinca koji nam sve to priča.
Nema u ovom filmu posebne pripreme za ono što sledi. Film, baš kao i život, teče, u papučama i bade-mantilu, čak i kad saznaje najgore stvari. Linklater je okrutno ležeran. Možda i previše. I verujem da će neki od vas imati problem da poveruju da bi se tri veterana baš tako nosila sa smrću sina jednog od njih. Ali ne zaboravite da se radi o ljudima čiji su životi obeleženi ratom i ubijanjem i koji su već dobrano otvrdnuli na smrt. Mi nismo.
Last Flag Flying je roud-muvi komedija, ali ona negira osnovne postulate tog žanra- prvo, "ništa nije smešno" (i kad jeste), a drugo film ne pati previše od epizodične strukture roud-muvija unutar koje zapravo svaka epizoda gradi najzabavnije delove. Last Flag Flying egzotiku pronalazi u rutini i banalnosti Amerike prepadnute od (bliskoistočnog) sveta (radnja se odvija 2003). Kao satiričar Linklater je nemilosrdan, o čemu već sam kasting Carella za najtragičniju osobu u filmu dovoljno govori.
Last Flag Flying nije jedan od onih filmova koji vas provode kroz nijanse crne i na kraju vam pokazuju malo svetlo, negde tamo. Linklaterovi junaci su "gotovi", oni su svršeni čin svojih života, i samo zahvaljujući ovoj jezivoj okolnosti, imaju jedni druge. I u tim posleratnim dejstvima rata i ratovanja, Linklater nudi snažnu i brutalnu anti-ratnu poruku. Koja jedva uspeva da palima pruži minimum dostojanstva koje zaslužuju, a koje im, kako nam film surovo prikazuje, život bahato otima.
Nema heroja. Samo mrtvi i preživeli.
SELEKTAH: 9/10
A onda sam pročitao da je Linklater režirao film po romanu Darryla Ponicsana, i da je film neka vrsta nastavka Hal Ashby-jevog The Last Detail, koji je također rađen po Ponicsanovom romanu. I onda sam i to odgledao. I to je jedan odličan film, manje surov i sirov, ali sa junacima koje je vojska učinila plenom hipokrizije. U miru. Baš kao i Vijetnam "one tamo". Pa obavezno pogledajte i to.
Odlicna recenzija jako dobrog filma, Carell je pun pogodak. A ti, ako nisi( sto sumnjam), pogledaj Ashby-jev Being there.
ReplyDeletePozdrav Juga