AISHA DEVI - DNA Feelings (Houndstooth)

Da čujem ženu kako poludi
i počne da nestaje
kao Lisa Gerrard.
To volim.
To čekam da čujem od Zole Jesus.
To dobijam od Aishe Devi (lupiti po dve tačkice gde treba).
Švajcarkinje. (I taman kad smo se pitali kamo egzotika, dodajem) polu-Nepalke, polu-Tibećanke.

Glas.
Poludi, svuda oko vas, digne se i stušti (kao soko!)
i nestane, u mraku, u vama.
Glasom da budem razbijen.
Kao što me razbije Lisa Gerrard.
To volim.
To čekam da čujem od Zole Jesus.
To dobijam od Aishe Devi.
Ej, Švajcarkinje!?! Srećom, polu-Nepalke, polu-Tibećanke.

Smeta vam ova kritika u stihu?
Ts ts ts.

Slično svojoj saborki Nabihahi Iqbal, koja je poreklom Pakistanka i objavljuje za etiektu Ninja Tune (pod svojim imenom i kao Throwing Shade), i Aisha pokušava da u svoj rad na zapadnom terenu udahne život svojih otadžbina i napravi premostivu kulturnu razmenu, razbijajući predrasude o fundamentalnoj nemogućnosti multikulturalnog sveta.
Šalim se.
Ona pravi elektronsku muziku, kao i Iqbal, i ima tu ekskluzivnu priliku da autentične impusle svog bića izvuče iz kulture koje se samo seća, koja joj je posredno prezentovana, ali koju njeno biće oseća kao svoju, ili kao deo sebe.
A osećanja su sve što je elektronskoj muzici bitno.
Jer kako reče najbolji slogan svih vremena (za Alfa Romeo Đulijeta)- bez srca bismo bili samo mašine.

Maestralno naslovljeni DNA Feelings, inače njen drugi album, radi upravo to- kombinuje primalna osećanja sa raspoloživom tehnologijom.
A koje je bolje sredstvo za demonstraciju primalnih osećanja od glasa. Samo kriknite, i proverite.

Aisha Devi na DNA Feelings pušta glas, razleće ga oko sebe, filtrira, tanji, autotjunuje, isteže, secka, uvrće... Sve ono dakle što i njeno biće, i njena kultura, trpi prilikom svojevoljnog ili dobronamerno prisilnog privikavanja na zapadne modele suživota. DNA Feelings je napor da se sačuva ono iskonsko i u prijemčivom obliku prikaže jednom drugom svetu.
Sve suprotno od Lise Gerrard, dakle, koja kolonijalno osvaja tuđe kulturne baštine i pripitomljava ih za zapadnu publiku (i to radi čudesno, moram da napomenem).
Aisha Devi pred našim ušima gubi dah na svom jeziku. Simulira kontrolu nad krikom.

Nije ovo etno-tehno, ne bežite u panici! Igra glasom je ovde tradicija koja se sudara sa Warp teksturama (od Boards do Autechre). Slojevi elektronskog ambijenta protkane su glasom. Organ-izovane. Aisha transcendira muziku i odmah nam emituje naš doživljaj iste. Mi slušamo iskustvo i ono nije uvek prijatno. Često deluje klaustrofobično, kao da želimo da se izbavimo iz krletke zvukova. Kao da vojska bitova umarširava u orijentalno selo i glasovi se roje u panici.

A ponekad robot(izovani glas) progovori (kao u Time (Tool)) i poduži govor završi rečima: I am the prophet and You are me. I malo se štrecnete koliko transhumana religiozna dogma liči na ovu našu.

DNA Feelings osvaja time što deluje kao zaokružena i kompaktna celina unutar koje nam je ponuđeno veranje po audio dinama i zasipanje peščanim olujama. Avantura. Ali koja poštuje naše vreme, naš tempo i naš  horor života.

Evo sedim u ofisu i želim da lelečem sa Ajšom.
Teško da mogu da se sa muzikom sjedinim više.

SELEKTAH: 8plus/ 10