FRIDUME, NE BUDI PIČKA: ENSH - Okvir (Samizdat)

Sad i Srblji imaju Valentina Boškovića za trku !

Na bandcamp stanici piše da su Ensh iz Toronta.

A onda ispod piše nešto što može da posluži kao biografija benda
(slobodno interpretiram):
Milenko je odlepio. Batalio je ladnu zimu Toronta i od svih mesta na ovoj planeti odlučio se za (rodni?) Beograd. Tu je ponovo počeo da pravi bitove i da peva preko njih. Posle nekog vremena mu se pridružio Kosta koji svira gitaru. Jer neko je morao.

Ensh mi je preporučio Cvetković-Krstev a.k.a. naš semi-Bugar u Kanadi.

Na bandcamp stranici, inače jednoj od najfunkcionalnijih na koje sam ikada naišao što se pruženih informacija tiče, stoji i sledeće (ne interpretiram):

Prijatelji ovog puta sam uradio nesto malo drugacije. Napisao sam mikstejp album koji je kolaž uzoraka (semplova) regionalnih i svetskih pesama. 

Ovo je moj omaž sceni, ljudima koje obozavam i Beogradu koji poznajem.

Ljubav.Seks.Nihilizam

credits

Ljubav. Seks. Nihilizam.?!! Srećom, ovo nije tribjut izdanje devedesetim u Srbiji.

Okvir je pitka, vesela, zabavna i DUHOVITA pop postmoderna ploča kakvih je neočekivano malo u našoj ironiji-ultra-sklonoj-sredini. 

Zvuči kao da su Oliver Mandić i Beck otišli na letovanje zajedno. I leto je totalno idealan period da joj se prepustite. Bilo da imate terasu ili ne.

Koliko je Okvir zabavan? Pa u pesmi San snova refren je napravljen od distorzirane verzije legendarne replike "Umočiću" iz onog crtanog što smo ga svi gledali kad smo bili mali. Kroz suze. Milenko možda jeste izgastarbajterisovao svoj život, ali zna odakle je potekao tj, pardon, gde se vratio.

Ako ste zavirili u priloženu listu semplova koje su potpomogle i/ili inspirisale pesme na Okviru, više je nego jasno da se radi o nekome čiji muzički ukus nije zastao u razvoju i refleksija je njegovog smisla za humor. Tj dokaza da isti postoji.

Hot Chip u najboljim danima su zgodan reper. Zbog svoje sofisticirane igre nostalgijom za osmadesetim i post-ironičnom fetišizacijom njihovog stila. Zbog topline prenesene osmehom. Boban Petrović i Mirzino jato od ovih naših. Svemirko i Valentino Bošković od onih njihovih (a naših). Zbog načina na koji je naša aktuelna stvarnost upakovana u svetske i vansvetske muzičke tokove. Slušajući Okvire slušate pesme koje vam na pametan i duhovit način prevazilaze našu glupu i bezobraznu stvarnost u kojoj je muzika (a tome služe iskorišteni semplovi) i dalje najzgodnije utočište za bekstvo. Ili egzistenciju.

Iako čereči brdo semplova (mislim da sličnih referentnih primera za ovakav tip izdanja pa čak i u ex-YU diskografiji nema!), Ensh pokazuju da su spretni i talentovani muzičari i aranžeri, koji vladaju pop formatom i umeju da predvide šta treba da ponese slušaoca, a šta da ga golica, da bi osetio prvoklasno pop iskustvo. 

Najsrećniji sam kada kao u Ti pa ja čujem kako aktuelna muzička srpska scena može da pruži inspiraciju i priliku za bondovanjem, kao kada Ensh izdžejmsblejkuje Andriju, Bitipatibi. Kao i za sve stvari u Srbiji, "Srbi" (=građani Srbije) samo kad bi se malo više družili čuda bi mogli da naprave. Jer inspiracija i talenat očigledno postoje. 

PITANJE: Gde mogu da kupim disk? Fuckthismp3shit.

SELEKTAH: 10/10