Pre i posle kiše
Koliko god Vaskovih izdanja da počinje čudesnom Koga te nema, ja nemam ništa protiv. To je "najbolja pesma napisana na jeziku koji Srbi mogu da razumeju" u poslednjih 10 godina. Dobra vest je da na ovom izdanju ima još par koje dobacuju do nje, ali je ne prebacuju. Što je, da se razumemo, veliki kompliment.
Ako sam dobro ispratio sve, još jedna sjajna pesma poznata nam je od ranije, a to je obrada Grant Hartove In A Cold House, prepevana kao Vo ladna soba, u duetu sa Kristinom Gorovskom sa kojom Vasko, inače, čini kičmu Bernays Propagande (čijim čarima, uprkos Vasku, još uvek nisam našao načina da se predam). Ne znam da li ste čuli original, ali način na koji je Vasko pripitomio ovu stvar i udomio je u "makedonski vajb" (da tako kažem pošto mogu, jer je moj blog) demonstracija je toga šta treba uraditi sa nekom pesmom, ako se već odlučite da je se prihvatite. Kako zvuči? Kao makedonska amerikana za turiste koji misle da su na Havajima. Koje je dan ranije pokosio uragan.
Od preostalih pesama, ponovo nas očekuje nepredvidivi set nepredvidivog Vaska kod koga je to jedina predvidiva stvar.
Daj nekoj blagoslov je saradnja sa hrvatskom glazbenicom Tenom Rak i makedonskim bitmejkerima Fin Project (osim ako i to nije Vasko pod drugim imenom). Bitovi možda deluju arhaično i retro i pariraju isto tako aranžiranom solou na saksu, ali pesma ima nedvosmisleno vaskovski elektrogruv i kombinuje mejnstrimaški pop devedesetih sa nacionalnom magijom autora, usled čega njen pop ugođaj biva znatno melanholičniji, vanvremenskiji i pretpostavljam da pruža fenomenalan saundtrak za jurenje do Skoplja. Pa kom Toše, kom opanci.
Sa Demon krati prestaje "pop" blok, koji je vas je efektno navukao, i počinje "Vasko pop" u kojoj eko-rivrb na glasu odslikava prirodu Vaskovih živih nastupa (tj onog jednog jedinog kome sam prisustvovao). Melodija je kao duh koji se juri po trasiranoj elektrofikovanoj podlozi. Sličan vudu priziva i ironično naslovljena Dobar život, koja zvuči kao Suicide kad bi Skoplje bilo Njujork tj kad je Skoplje Njujork.
Druga najlepša pesma na ovom izdanju čeka nas u So Arhangel kje te vtasam, neočekivano organski skrojenom i konvencionalnom izdanju, u kojoj Vasko servira etno-prog-rok svojih naroda i narodnosti, ali, iako nemam pojma o čemu peva, pesma struji emocijama koje stvaraju utisak da je Vasko na ivici jecaja.
Treća saradnja na albumu i prva sa Druggy-jem, u Crni denovi, je spiritualno putovanje koje se odvija kroz semplove makedonskih filmova (koje mislim da je Vasko vrteo i na gorelinkovanom koncertu). Opšti utisak je kao da su se Sigur Ros i Anastasia sudarili na nekom dab nastupu. Ili sahrani.
Izdanje zatvara četvrta i poslednja saradnja, s tim što reč saradnja ovde koristim uslovno, jer ne znam u kom obliku je Sohrab Habibion iz bruklinskog sastava Obits participirao u Nevestinsko oro (kao muzičar, sempl ili inspiracija). Pesma je pre ritmični saundskejp u kome zurle zurlaju u pozadini dok se tamni vilajet nadvija nad Makedonijom, Balkanom, Evropom, Zemljom (vi izaberite). Pretpostavljam da semplovi više govore Makedoncima, nego nama. Osećam se uskraćenim.
Ostaje pitanje: gde je vinil?
SELEKTAH: 8plus/10
Koliko god Vaskovih izdanja da počinje čudesnom Koga te nema, ja nemam ništa protiv. To je "najbolja pesma napisana na jeziku koji Srbi mogu da razumeju" u poslednjih 10 godina. Dobra vest je da na ovom izdanju ima još par koje dobacuju do nje, ali je ne prebacuju. Što je, da se razumemo, veliki kompliment.
Ako sam dobro ispratio sve, još jedna sjajna pesma poznata nam je od ranije, a to je obrada Grant Hartove In A Cold House, prepevana kao Vo ladna soba, u duetu sa Kristinom Gorovskom sa kojom Vasko, inače, čini kičmu Bernays Propagande (čijim čarima, uprkos Vasku, još uvek nisam našao načina da se predam). Ne znam da li ste čuli original, ali način na koji je Vasko pripitomio ovu stvar i udomio je u "makedonski vajb" (da tako kažem pošto mogu, jer je moj blog) demonstracija je toga šta treba uraditi sa nekom pesmom, ako se već odlučite da je se prihvatite. Kako zvuči? Kao makedonska amerikana za turiste koji misle da su na Havajima. Koje je dan ranije pokosio uragan.
Od preostalih pesama, ponovo nas očekuje nepredvidivi set nepredvidivog Vaska kod koga je to jedina predvidiva stvar.
Daj nekoj blagoslov je saradnja sa hrvatskom glazbenicom Tenom Rak i makedonskim bitmejkerima Fin Project (osim ako i to nije Vasko pod drugim imenom). Bitovi možda deluju arhaično i retro i pariraju isto tako aranžiranom solou na saksu, ali pesma ima nedvosmisleno vaskovski elektrogruv i kombinuje mejnstrimaški pop devedesetih sa nacionalnom magijom autora, usled čega njen pop ugođaj biva znatno melanholičniji, vanvremenskiji i pretpostavljam da pruža fenomenalan saundtrak za jurenje do Skoplja. Pa kom Toše, kom opanci.
Sa Demon krati prestaje "pop" blok, koji je vas je efektno navukao, i počinje "Vasko pop" u kojoj eko-rivrb na glasu odslikava prirodu Vaskovih živih nastupa (tj onog jednog jedinog kome sam prisustvovao). Melodija je kao duh koji se juri po trasiranoj elektrofikovanoj podlozi. Sličan vudu priziva i ironično naslovljena Dobar život, koja zvuči kao Suicide kad bi Skoplje bilo Njujork tj kad je Skoplje Njujork.
Druga najlepša pesma na ovom izdanju čeka nas u So Arhangel kje te vtasam, neočekivano organski skrojenom i konvencionalnom izdanju, u kojoj Vasko servira etno-prog-rok svojih naroda i narodnosti, ali, iako nemam pojma o čemu peva, pesma struji emocijama koje stvaraju utisak da je Vasko na ivici jecaja.
Treća saradnja na albumu i prva sa Druggy-jem, u Crni denovi, je spiritualno putovanje koje se odvija kroz semplove makedonskih filmova (koje mislim da je Vasko vrteo i na gorelinkovanom koncertu). Opšti utisak je kao da su se Sigur Ros i Anastasia sudarili na nekom dab nastupu. Ili sahrani.
Izdanje zatvara četvrta i poslednja saradnja, s tim što reč saradnja ovde koristim uslovno, jer ne znam u kom obliku je Sohrab Habibion iz bruklinskog sastava Obits participirao u Nevestinsko oro (kao muzičar, sempl ili inspiracija). Pesma je pre ritmični saundskejp u kome zurle zurlaju u pozadini dok se tamni vilajet nadvija nad Makedonijom, Balkanom, Evropom, Zemljom (vi izaberite). Pretpostavljam da semplovi više govore Makedoncima, nego nama. Osećam se uskraćenim.
Ostaje pitanje: gde je vinil?
SELEKTAH: 8plus/10
No comments:
Post a Comment