Svaki čas menjam mišljenje u vezi sa ovim filmom. Iako sam mu u svoju bilježničicu (Cv-Krstev će proveriti ispravnost (i) ovog deminutiva) već ubeležio šesticu sa plusićem.
S jedne strane, dopada mi se duholika engleska tradicija na koju se oslanja. Ne dopadaju mi se "američka" šok rešenja kojima kompromituje daleko suptilniji engleski horor. Mislim da je kasting fenomenalan, ali mi se ne dopada što reditelji u isto vreme žele da se pohvale onim što vole, a s druge strane kroz brojne post-ironične filtere gledaju da se distanciraju od svojih uzora i izvora. Nemam ništa protiv što film ima omnibus format, ali mislim da je jezivo traljav način na koji je sve uvezano u jednu priču, a još sam besniji na "pravi kraj" koji dolazi sa tvistom koji svaku inovativnost ovog filma, a naročito u odnosu na britansku tradiciju horora, svodi na pametan vic i epizodu Zone sumraka. Najviše mi se dopada srednja priča i nagomilavanje iracionalnih motiva koji nemaju neke naročite veze sa samom radnjom, ali se u kontekstu totala mogu dekodirati, i u tim, sitnim zagonetkama odgledanog krije se lep zalogaj za scenaristu na školovanju (recimo kada saznamo šta se zapravo desilo glavnom junaku i činjenica da junak srednje priče beži iz kola, a da mu... mhm... poručuje "Ostani"). Ne dopada mi se što su epizode nekako prekratke, kao isečene, nerazmotane, sa dužim uvodom, nego razradom.
Nedavno sam gledao britanski klasik Dead Of Night (atipičnu produkciju Ealing studija iz 1945), koja na sličan način uvezuje pet priča o duhovima u jedan narativ i pravi sličan zonosumračni tvist na kraju. Iako film izgleda naivno, i tamo postoji nekakvog atipičnog, skoro šarmantnog poigravanja sa horor tematikom, koju Ghost Stories evocira, i držim da je to, možda neočigledan primer poštovanja tradicije. Iako gledaocu lišenom takvih znanja, pre, i s pravom može da izgleda kao da se radi o nekakvom pritajenom žanrovskom hibridu, horora i komedije. I s tim u vezi moram da pomenem da su oba autora filma, Jeremy Dyson (više) i Andy Nyman (manje), radila na legendarnoj britanskoj seriji The League of Gentlemen u kojoj su slične, groteskne vratolomije užasa i komedije sklapane sa impresivnom lakoćom. Te ima smisla reći da Ghost Stories duguje i toj tradiciji. Šteta je što sva ta "dugovanja" nisu promišljenije uklopljena.
kao što rekoh, SELEKTAH: 6plus/ 10
No comments:
Post a Comment