Pre nego što počnem tekst, hteo bih da vam kažem nekoliko stvari:
1. Sinoćni koncert pokazao je sve što je pogrešno u karijeri Jessie Ware, i zašto je tu gde je, umesto da je Adele hipster nacije.
2. Aranžamni su bili jezivi za većinu pesama. Kao tezga bend koji prati neku tezga pevačicu "sa dobrim glasom" na nekom trećerazrednom Srebrne skale festivalu.
3. Jessie Ware je izašla obučena u nešto što bih mogao da opišem kao neo-istočnjačku haljinu za plažu sašivenu od starog kostima za klovnove i kupljenu negde na turskoj rivijeri. Ako je to moderno, kill me.
4. Jessie Ware je užasno simpatična i neposredna. Retko sam bio u prilici da vidim da se izvođač ovoliko zapriča sa publikom. Nažalost, ta spontanost se izgubila u drugoj polovini koncerta i paradoksalno je alegorična za Jessienu karijeru tj za njenu "neplansku" vođenost.
5. Jessie Ware ima fenomenalan glas. Bez obzira što kontinuirano imate osećaj da joj nesebično pomažu bekvokali sa matrice. Kad ostane sama pred nama, ona itekako ume da impresionira.
6. Ana Brnabić je bila na terasi sa ljudima "with special tickets". Žozefina kaže da imam oko za Anu. Opet plusić.
7. Ko normalan započne koncert baladom (Sam) o radosti i jezi majčinstva, zaroni u toplu amerikanu, pokaže da može, raznese glasom, izmami emocije, i potom se stropošta u osrednji Sade tribjut bend?!!
8. Majke mi ne znam ko je sinoć činio publiku. Bilo nas je raznih. Većina (pa i ja) je veći deo vremena (ja manje u drugom delu koncerta) sa dosta ljubavi pozdravljala Jessiene izvedbe.
9. Jessie je izašla na bis kada smo Žozefina i ja bila na kale-brdu iza scene, u odlasku. Sačekao sam da vidim da li će se odazvati iskrenim pozivima nerazišle publike. I jeste. Započela je nešto akustično, uprkos pričama da ne radi biseve. Lepo od nje.
10. Sve pesme koje su imale iole radikalniji (mahom densniji) aranžman, automatski su nam podizale obrve, očekivanja, puls, razdraganost. Tih pesama je bilo veoma malo. Tri, recimo.
11. Večina izvedenih pesama je (kako moja cher Bbkov reče) "za bibliotekarke" i one koji se tako osećaju. Jessie Ware nas nije učinila mladim (ili mlađim). Naprotiv, pokazala nam je da čaša vina i dobra knjiga umeju da se provedu kad izađu.
12. Ona i na albumima ima tendenciju da nepotrebno mejnstrimuje svoj zvuk i svoju ličnost, ali uživo, to je skoro nepodnošljivo čizi. Pre neki dan sam gledao neki jutjub snimak kako je Pink! sišla sa scene u publiku da zagrli neku klinku kojoj je mama baš capnula i mnogo bi joj značilo da se zagrli sa Pink!, pa su se onda i malo ispričale, i zagrlile, i potpisale i selfnule. Kapiram da su sve balade i mid-tempo numere na tom koncertu zvučale kao Jessie večeras. Kao da je kraj osamdesetih i koncert Belinde Carlisle ili manje kubanski raspoložene Glorie Estefan.
13. U drugom delu, negde na dve trećine koncerta, jasno se osetilo da su odjednom svi izgubili entuzijazam za koncert, i kao da svi čekaju da (ovaj trenutni smor) prođe. Jessie je uspela da pričom i hitovima (Midnight, Say You Love Me) malčice spase stvar, ali tezga aranžmani bili su bespoštedni kao cenzura hrvatskih branitelja.
14. Ne znam zašto Jessie Ware želi da bude konfekcijska mejnstrimuša, kad može da bude hipster diva i sedamdesetputa bolja SemSmituša od Sama Smitha. Zašto toliko ušećeruje svoj nastup i sedativira izvedbe svodeći ih na najmanji mogući sadržalac za svoju tetku, njenu najbolju drugaricu i njihovog druga koji još radi u opštini. Jessie Ware je uživo toliko bezbolna da to boli.
15. Bilo je hladnije nego što je trebalo. Nisam siguran ni da je otvoreni prostor baš najidealniji za nju. Pa neka i to uzme u obzir kad bude planirala šta i kako dalje.
Nisam otišao nadrkan. Naprotiv. Đuskao sam i smejuljio se kao da sam ja popio dva viskija, a ne Žozefina nevozačica. Bilo mi je poprilično dosadnjikavo i poprilično krivo zbog toga. Jessie, volim te, ali bratesestro i majko, ti si toooooooooooliko bolja od ovoga večeras, ljubavi!
1. Sinoćni koncert pokazao je sve što je pogrešno u karijeri Jessie Ware, i zašto je tu gde je, umesto da je Adele hipster nacije.
2. Aranžamni su bili jezivi za većinu pesama. Kao tezga bend koji prati neku tezga pevačicu "sa dobrim glasom" na nekom trećerazrednom Srebrne skale festivalu.
3. Jessie Ware je izašla obučena u nešto što bih mogao da opišem kao neo-istočnjačku haljinu za plažu sašivenu od starog kostima za klovnove i kupljenu negde na turskoj rivijeri. Ako je to moderno, kill me.
4. Jessie Ware je užasno simpatična i neposredna. Retko sam bio u prilici da vidim da se izvođač ovoliko zapriča sa publikom. Nažalost, ta spontanost se izgubila u drugoj polovini koncerta i paradoksalno je alegorična za Jessienu karijeru tj za njenu "neplansku" vođenost.
5. Jessie Ware ima fenomenalan glas. Bez obzira što kontinuirano imate osećaj da joj nesebično pomažu bekvokali sa matrice. Kad ostane sama pred nama, ona itekako ume da impresionira.
6. Ana Brnabić je bila na terasi sa ljudima "with special tickets". Žozefina kaže da imam oko za Anu. Opet plusić.
7. Ko normalan započne koncert baladom (Sam) o radosti i jezi majčinstva, zaroni u toplu amerikanu, pokaže da može, raznese glasom, izmami emocije, i potom se stropošta u osrednji Sade tribjut bend?!!
8. Majke mi ne znam ko je sinoć činio publiku. Bilo nas je raznih. Većina (pa i ja) je veći deo vremena (ja manje u drugom delu koncerta) sa dosta ljubavi pozdravljala Jessiene izvedbe.
9. Jessie je izašla na bis kada smo Žozefina i ja bila na kale-brdu iza scene, u odlasku. Sačekao sam da vidim da li će se odazvati iskrenim pozivima nerazišle publike. I jeste. Započela je nešto akustično, uprkos pričama da ne radi biseve. Lepo od nje.
10. Sve pesme koje su imale iole radikalniji (mahom densniji) aranžman, automatski su nam podizale obrve, očekivanja, puls, razdraganost. Tih pesama je bilo veoma malo. Tri, recimo.
11. Večina izvedenih pesama je (kako moja cher Bbkov reče) "za bibliotekarke" i one koji se tako osećaju. Jessie Ware nas nije učinila mladim (ili mlađim). Naprotiv, pokazala nam je da čaša vina i dobra knjiga umeju da se provedu kad izađu.
12. Ona i na albumima ima tendenciju da nepotrebno mejnstrimuje svoj zvuk i svoju ličnost, ali uživo, to je skoro nepodnošljivo čizi. Pre neki dan sam gledao neki jutjub snimak kako je Pink! sišla sa scene u publiku da zagrli neku klinku kojoj je mama baš capnula i mnogo bi joj značilo da se zagrli sa Pink!, pa su se onda i malo ispričale, i zagrlile, i potpisale i selfnule. Kapiram da su sve balade i mid-tempo numere na tom koncertu zvučale kao Jessie večeras. Kao da je kraj osamdesetih i koncert Belinde Carlisle ili manje kubanski raspoložene Glorie Estefan.
13. U drugom delu, negde na dve trećine koncerta, jasno se osetilo da su odjednom svi izgubili entuzijazam za koncert, i kao da svi čekaju da (ovaj trenutni smor) prođe. Jessie je uspela da pričom i hitovima (Midnight, Say You Love Me) malčice spase stvar, ali tezga aranžmani bili su bespoštedni kao cenzura hrvatskih branitelja.
14. Ne znam zašto Jessie Ware želi da bude konfekcijska mejnstrimuša, kad može da bude hipster diva i sedamdesetputa bolja SemSmituša od Sama Smitha. Zašto toliko ušećeruje svoj nastup i sedativira izvedbe svodeći ih na najmanji mogući sadržalac za svoju tetku, njenu najbolju drugaricu i njihovog druga koji još radi u opštini. Jessie Ware je uživo toliko bezbolna da to boli.
15. Bilo je hladnije nego što je trebalo. Nisam siguran ni da je otvoreni prostor baš najidealniji za nju. Pa neka i to uzme u obzir kad bude planirala šta i kako dalje.
Nisam otišao nadrkan. Naprotiv. Đuskao sam i smejuljio se kao da sam ja popio dva viskija, a ne Žozefina nevozačica. Bilo mi je poprilično dosadnjikavo i poprilično krivo zbog toga. Jessie, volim te, ali bratesestro i majko, ti si toooooooooooliko bolja od ovoga večeras, ljubavi!
No comments:
Post a Comment