THE THIRD MURDER

Život.
Prvi put kada smo gledali ovaj film, a učinili smo to iz dva navrata, i Žozefina i ja smo padali u san okupani umorom koji svakodnevno samo za nas kreiraju Eli i Leon.
Ali, čak i u tom iseckanom gledanju, u kome je "promaklo" par komadića radnje, shvatio sam da je Hirokazu Koreeda koristeći žanr trilera (pre nego sudske/advokatske drame) zapravo uradio ono što radi u svim svojim filmovima- zastao i raspitao se "šta ima kod vas?".

Drugo gledanje, kome smo se prepustili daleko spremniji usledilo je par dana kasnije. I potvrdilo moj osećaj o čemu je film, i sve do kraja, za razliku od prvog "gledanja", on je delovao kao remek-delce, koje je upropastilo prolongirano insistiranje na ambivalentnosti onoga što se zapravo desilo, kao i na činjenici da sa aspekta scenarija sve mora da bude skoro perfektno.

Iako ima relativno jednostavnu radnju- tri advokata pokušavaju da od smrtne kazne spasu čoveka optuženog da je ubio svog bivšeg šefa, ukrao mu pare i potom zapalio njegov leš na obali reke, The Third Murder je sve samo ne to. Jer Koreeda.
Optuženom je ovo drugo ubistvo. Prvo je bilo pre trideset godina i tada se spasao od smrtne kazne, odbranom da je imao teško detinjstvo i da nije znao za bolje. Sudija koji ga je tada spasao je otac advokata koji ga sada brani. I ubica i ubijeni imaju ćerke tinejdžerke koje imaju neki problem s nogom usled koga ove šepaju. I advokat ima ćerku tinejdžerku. Ono što saznajemo na polovini filma jeste da je ubijeni seksualno zlostavljao svoju ćerku. I da je njena majka to znala, ali i optuženi...
I sad vam je već jasno kako se ovde Koreedina čorbica maltene sama krčka.

The Third Murder (treće je ono koje čeka ubicu na pogubilištu) je film o relativnosti pravde, koja ima zadatak da poravna neravnine čija kompleksnost dovodi čitav proces u pitanje kada se stavi pod mikroskop, što Koreeda baš i radi. Odbrana i suđenje jednom ubici u procesu u kome je zločinac priznao zločin odmah po hapšenju deluje skoro apsurdno formulaično u pogledu svog ishoda. Međutim, kao i uvek, radnja je u uglovima centralnog događaja.

Na osnovu čega se formiraju odnosi između junaka, advokata i zločinca, zločinca i ćerke ubijenog... Kako se samo suđenje reflektuje na odnose sina advokata i oca, kako je sam zločin povod da otac razmišlja da li je pre trideset godina doneo pravu odluku, jer danas bi jedan čovek živeo da su ovoga tada osudili na smrt... Koreeda u jednom trenutku svu našu pažnju zumira na pitanje- da li je svako ko se rodio i trebalo da se rodi tj da li bi bilo bolje da se neko nije rodio? Koreeda u portretisanju zločinca pokazuje da je on "koji je imao najmanje razloga da se rodi", možda uspeo da uradi nešto korisno. A onda i taj momenat (po meni nepotrebno) dodatno ambivalentizuje i dovodi u pitanje- da li je zločinac ubio šefa da bi poštedeo ćerku daljeg zlostavljanja ili su se stvorili uslovi da on tako misli, pa mu je i to dovoljno kao uteha da je njegov život imao neki smisao.

The Third Murder je realistička drama tokom koje Koreeda svoj realtivno nenametljivi "prateći" stil uzburkava simetričnim postavkama advokata i zločinca koji sede jedan naspram drugog, i presijavajući zločinčevu refleksiju na advokatovo lice, u jednom trenutku čineći da zločinčeve suze zasijaju skoro demonski. Da li advokat ubija zločinca time što ne uspeva da ga spase od smrtne kazne? Da li je treće ubistvo opravdano? Da li je zločinac demon koji se igra sa svima njima i pravdom? U tim trenucima film je na ivici Koreedinog usvajanja Lynchovog stila (naročito njegove ćerke) i interpretacije zločina kao demonske igre koja muti razum izvršiteljima.

Intrigirajuće zagrevanje za Kanskom palom nagrađeni Shoplifters.

SELEKTAH: 8minus/10