Rotten Tomatoes: 89%
Metacrtic: 68/100
Peter Bradshaw/ The Guardian: *****/*****
SELEKTAH: 5minusminus/10
(eto sad ne morate da čitate ni onih par reči dole)
Recenzije su bile vrlo ohrabrujuće. Da čovek ne žali uloženog vremena. A radnja dovoljno "bioskopska" da se ponadam da Žozefina D mother! neće pokleknuti u san odmah po puštanju.
Postmodern overdouz. Stvarni učesnici događaja koji je filmovan pojavljuju se kao njegovi naratori. Metafilmština za milenijalsko poselo. Sve izgleda kao da je neko otkinuo na Guya Ritchieja, circa Snatch, i potom na Netflixu, čujemenenateveu, Netflixu odgledao American Vandal i pomislio kako ima dovoljno zanimljivu satiru da proba da se dopiše u niz koji je sredinom devedesetih započeo Quentin Tarantino (pa ga nije mrzelo i da nam to kroz sam film još jednom gurne kroz oko pa junaci tokom pljačke u jednom trenutku nose ista imena kao i Reservoir Dogs).
American Animals ima potpuno pogrešan ritam. Spor je i prazan i lako izaziva dosadu. A sav se čini da treba da nas zabavlja.
Umesto da nagazi, što u par navrata samo blicne kao mogućnost, na realističko-dokumentarističku dramu svojih junaka, čime bi bio u kontrastu sa uzrastom i nebuloznom namerom svojih junaka, film, u najvećoj meri pribegava samodopadljivom parodiranju momenata u sličnim postmodernim filmovima koji su postTarantino inovirali žanr.
I posle, Slobodane, što ne gledaš filmove?!!
Metacrtic: 68/100
Peter Bradshaw/ The Guardian: *****/*****
SELEKTAH: 5minusminus/10
(eto sad ne morate da čitate ni onih par reči dole)
Recenzije su bile vrlo ohrabrujuće. Da čovek ne žali uloženog vremena. A radnja dovoljno "bioskopska" da se ponadam da Žozefina D mother! neće pokleknuti u san odmah po puštanju.
Postmodern overdouz. Stvarni učesnici događaja koji je filmovan pojavljuju se kao njegovi naratori. Metafilmština za milenijalsko poselo. Sve izgleda kao da je neko otkinuo na Guya Ritchieja, circa Snatch, i potom na Netflixu, čujemenenateveu, Netflixu odgledao American Vandal i pomislio kako ima dovoljno zanimljivu satiru da proba da se dopiše u niz koji je sredinom devedesetih započeo Quentin Tarantino (pa ga nije mrzelo i da nam to kroz sam film još jednom gurne kroz oko pa junaci tokom pljačke u jednom trenutku nose ista imena kao i Reservoir Dogs).
American Animals ima potpuno pogrešan ritam. Spor je i prazan i lako izaziva dosadu. A sav se čini da treba da nas zabavlja.
Umesto da nagazi, što u par navrata samo blicne kao mogućnost, na realističko-dokumentarističku dramu svojih junaka, čime bi bio u kontrastu sa uzrastom i nebuloznom namerom svojih junaka, film, u najvećoj meri pribegava samodopadljivom parodiranju momenata u sličnim postmodernim filmovima koji su postTarantino inovirali žanr.
I posle, Slobodane, što ne gledaš filmove?!!
No comments:
Post a Comment