ANNA CALVI - Hunter (Domino)

(verovali ili ne, ovo nije Jessica Chastain!)

Smisao ove recenzijice je samo da vas podseti da je ovaj album izašao, da vam je verovatno dostupan i da bi trebalo da to iskoristite.

Anna Calvi uprkos Dominovom naporu da mi se dopadne, još iz perioda kada su izdavači i nas potpuno irelevantne radijske didžejeve snabdevali ekskluzivnim sešnima muzičara i sličnim opskurnijim izdanjima, nikada nije uspela da duže zadrži moju pažnju. Manjkala je pesmama, a imala je viška stila.

Ovaj njen treći album privukao me je svojim omotom. Na kome Anna Calvi izgleda kao da je nekoga jebala. Ili je upravo završila boks meč. Izgleda kao seks iz naše prljave mašte. Izgleda kao noćna mora milenijalsa. Kao da je počinila nešto iracionalno.

A onda sam čuo i prvi singl, Don't Beat The Girl Out Of My Boy, moćnu i aktuelnu pop pesmu, koja nije bila ponizna društvenim trendovima, već odraz bola u mudima. Milenijalsi sa smislom za humor. Sad sam sve video.
Definitivno jedan od singlova godine.

Anna Calvi je Lana Del Rey za ljude koji su previše matori da bi se bavili Lanom i da bi njen retro-šik imao ikakvog smisla u njihovim životima. Drugim rečima, tamo gde Lana dođe u balskoj haljini, Anna obuče muški smoking i zalepi lažne Clark Gable brkove.

E, sad, ne znam da li je do produkcije Nicka Launay-a, koji je producirao zvezde post-panka (PIL, The Slits, Birthday Party) i neke njihove naslednike (YYY, Arcade Fire), ali prilično sam siguran da ćete tokom slušanja Hunter čuti Siouxsie, u punom gotskom glasu Anne Calvi, u pompeznoj produkciji, ili aranžmanima koji prave ugođaj kao da se neki film odvija u blizini pesama. Anna Calvi, kao Siouxsie, angažuje sva vaša čula.

As A Man priziva intonacijom Grace Jones (u Walking In The Rain) kada kaže "if I was walking and talking... like a man". Omaž je očigledan. I podjednako mišićav.
Naslovna tema ima istu bas liniju kao i Falling Julee Cruise samo preko nekog Moby instrumentala. Anna peva kao Annie Lennox.
Indies or Paradise imitira Nine Inch Nails. I dobacuje barem šest inča. Stvarno je sramota što je nije bilo u nekom Lynchovom ostvarenju do sada. Ona je "taj film". Isto bih rekao i za psihodeličnu varijaciju na Roy Orbisona u Wish.
Swimming Pool je Lana. O kojoj sam dosta pisao, pa znate šta to otprilike znači. Baš kao i akustična Away, samo više sebi za dušu.
U Alpha pravi svoju verziju pesme za novi nastavak Batmana. U kojoj je Ben Affleck tj Bruce Wayne "mračni vitez" i preko dana.
Chain se vrlo prosto bavi polovima i njihovom rotacijom kao i Don't Beat The Girl Out Of My Boy. Jedino što je muzika kao da su devedesete. A ni rokersko, skoro džoplinovsko zapevanje mi ne prija.
Eden kojom album završava ponovo spaja Annie Lennox i Siouxsie. Što ne može baš svako, da ponovim.

Hunter je pitak, konkretan, staromodno osmišljen, ali protkan vrelom krvlju. On je sredstvo, a ne cilj. Anna Calvi njime stiče identitet, koji je možda tražila. Ima pesme. Lepa je k'o David Bowie.
Nešto mora da se desi.

SELEKTAH: 8plus/10