EMINEM - Kamikaze (Interscope)

Uželeo sam se Eminema.
(Jer)
Nekad sam nadrkan kao zver.
Kad prvi dan u Elinoj školi počinje u 11h, kao da je Jugoslavija u punom cvatu i svi radimo u državnim jaslama i Kurčubić nam je rekao da za prvi dan škole nijedan roditelj ne mora da dođe na posao, nego s pionirima u bolju budućnost od prvog dana! Kad drugi i treći dan Eline škole nema produžene nastave nego dragi roditelji izvolite po vaše dete već u 10.30h, jer sigurno imate neku babu dedu tetku zaovu jetrvu snaju pomoćnu radnicu pri ruci koja to može umesto vas, baš ako će drug direktor u vašoj firmi da vas mrko pogleda što već drugi i treći dan na posao dolazite kao da ne dolazite i tamo ostajete kao da niste ni planirali da svratite. Kad mi trećeg dana zakažu roditeljski u 17h, jer državna jasla zatvaraju štale oko 15h, pa ću imati vremena da po lepom vremenu koje je izmamilo i druge Beograđane prošetam do škole i saslušam šta moje jadno dete još očekuje od čak tri učiteljice koje ima u prvom razredu (od kojih jedna već ne ume ni da se predstavi, jer ima tremu i po prvi put stoji pred prvacima!). Kad mi sestra (jer tako sada zovu vaspitačice u vrtićima, jer, jebiga, hendsmejdtejl radi svoje!) kaže da je sigurno potrebno mesec dana da se dete navikne na obdanište, a to znači da, barem, jedan roditelj dovede dete, odsedi u svlačionici pola sata-sata ili duže, pa da onda prihvati dete i šta će posle s njim, nije sestrina briga, nego samo da ga i sutra opet dovedete. I tako, barem, mesec dana, jer mi moramo da razumemo ovo je veoma težak period za decu i ne ponašaju se sva deca isto. To me čeka od sledeće nedelje.
Kad malo bolje razmislim meni je Eminem preko potreban da Stana i njena sestra ne bi završili u gepeku mog Renoa.
I hvala kurcu ovaj je sa Kamikaze deliverovao (Matice, ne zameri što me zabole za književni srpski u ovom trenutku).
Prošli album, koji se zvao na R kao i prethodnih devet, je bio toliko jeziv da se sećam, kao da je bilo juče, da sam Žozefini Prvoj Gospodstvenoj rekao "brate, onaj Eminem je toliko odvratan i iritantan da ne mogu glas da mu čujem, a ne pesmu!". I tako i bi.
Ali sad mi se neko šesto čulo i tempirana bomba upalila, pa sam zavrteo (zaelektronio?! zaelektričio?!) album i, praktično, od prve do poslednje pesme bio nahranjen terapijom kakve sam se uželeo od njegova dva najbolja albuma (TSS i TMM).
Čitam da je pored njega Dre izvršno producirao, iako su drugi momci krojili bitove, ali Eminem je ponovo svoj na svome. Zabole me šta peva i koga mrzi, dok to radi ovako kako to ovde radi. Dok ostavlja prostora da udahnemo i opet zarijemo sečivo. Dok se zeza i karikaturiše, i dok ne siluje one svoje rime, već se ponovo igra njima. I dok mi bitovi bude nostalgiju za zlatnim dobom gengsta repa kad je Dre zalazio na Zapadu.
Kamikaze je kao četvrti album koji Em nije snimio. Nastavak besnih rima, nadrkan, pršteći, smešan, skoro idiotski.
Već sam vam rekao da svaki pošten, a naročito dobar, reper treba da umre u 30-oj. Makar kao umetnik. Sve što je Em uradio nakon The Marshall Mathers išlo je u prilog tome i kulminiralo u valjda najodvratnijoj pesmi svih vremena koju sam jednom čuo i pamtiću taj audio-holokaust ceo život (mislim na onaj duet sa Beyonce).
Ali, Em ovde deluje sveže i odgovarajuće. Neutralisao je svoje godine i, čak i ako to nije želeo, Slim Shady se vratio i ima smisla. Ne želim da kažem da je to zbog toga što je nekim ljudima pun kurac terora političke korektnosti (er ste čitali otvoreno pismo Louisu CK-u izvesne Maureen Ryan u Hollywood Reporteru?!!) koji je obesmislio moral i borbu za bolje sutra do te mere da me prosto tera da se radujem svakojakim gadovima. Samo zato što osećam toliki mentalni disbalans da bih zajedno sa Slimom krenuo da koljem niz ulicu.
Iako ne gledam televiziju i ne znam.
Kad vidim za šta se sve ljudi širom sveta izvinjavaju. Krive i savijaju. Povijaju. Ljube skute. Kad vidim za šta se sve ne izvinjavaju. Stameno stoje. I prete! Kad shvatim da mi nije pametno da radim kardio šetnjom oko bazena gde Eli uči plivanje, jer, jebiga, MOŽE EKSPLODIRAJUĆI DŽIP DA ME UBIJE!!!
Nemam ja ni vremena ni živaca za Bon Ivera (pička) i to što je Eminem nekoga nazvao "faggotom" (moš misliti, pa pička vam materina liberalna grunite par bombi na Jemen da sebi olakšate toliku nepravdu i prestanite da pišete slovo "E" u znak protesta!).
Zamisli prozivaš Eminema 2018, POSLE SVEGA!, zbog nečega. Pa, koliko si ti glup od nula do neću više da gledam filmove Woody Allena!
Eminem mi je potreban. To sam valjda izelaborirao. Da provozam bes i ljutnju i posle toga pustim Annu Calvi i navijam za bolji i lepši svet. Kao pravi salonski licemer.
Eminem NAM je potreban, jer ja ne mogu ove reperce mutavce koji možda nabrajaju omiljene začine Gordona Ramsay-a, a možda ne, u svim svojim pesamam i GOVORE O MOM ŽIVOTU OTPRILIKE KOLIKO I GORAN VESIĆ I SAVEZ ZA SRBIJU ZAJEDNO! Eminem nam je potreban, jer podseća na vreme kad je muzika talasala. Kad je bila odraz realnosti, a ne njen lajk. Eminem nam je potreban, jer neke stvari može samo on.
Baš prija.
Baš zvuči sveže.
Baš gledam taj ponor i taj ponor gleda mene.

SELEKTAH: LOUIS C.K. IS FUNNY, YOU FUCKING CUNTS!/10

PS hvala Bori na vizuelnoj asistenciji.