Ovo nije bilo teško...
SELEKTAH: 10/10
Album godine.
Honey Hahs su tri sestre iz Pekama u južnom delu Londona. Zovu se Rowan, Robin i Sylvie i tim redom imaju 16, 13 i 11 godina.
Između ostalih hobija, Rowan svira afričke bubnjeve, Robin se bavi ragbijem, a Sylvie manekenstvom i skoro da zarađuje više od svojih roditelja.
Zvuče kao da su pobegle iz muzičkog projekta Langley škole koja nam je pre deceniju i po slamala srce svojim albumom sa obradama pesama Davida Bowieja, Beach Boysa, Wings itd.
Zvuče kao unuke The Vaselines.
Zvuče kao nećake Daniela Johnstona.
Zvuče kao dalja, engleska, rodbina First Aid Kit.
Zvuče kao devojčice.
Zvuče kao dečije pesmice.
Zvuče i kao Shangri-Las.
Zvuče kao prijateljice Petra Pana.
Male devojčice mogu da zvuče zastrašujuće
Nežno.
Male devojčice više nego mali dečaci služe kao simboli nevinosti, naivnosti i očekivanja da budućnost nikada ne izranja iz magle.
Male devojčice su kao melanholija. Čovek (naročito tata) im lako popusti.
Tri sestre.
Tri ćerke koje su u bendu, koje su bend.
Ima li veće sreće za roditelje? (Za sada)
Mama im je bila u bendu Tiger. (Ako me sećanje ne vara to bejaše neki britanski sleker-pop s kraja devedesetih?!)
Neka od njih (neko od njh) svira čak i saksofon.
Steve Mackey, iz Pulp, koji je radio produkciju, razvalio je sa aranžmanima i mirenjem Phila Spectora i dečije igre.
Honey Hahs su kao Jackson 5 folk-popa.
Stop Him je njihova I Want You Back.
Samo malo strašnija. Jer devojčice. (FFS, uvod Beer Fear zvuči kao Alice in Chains in Kindergarten!!!)
Što ih više slušam, to su više neodoljive. To je više ova jednostavna svirka odgovor na sve komplikovanosti mog života. I bića.
One ne mare. One su pank iznutra. One su neprobojne (delom i zato što su nezaljubljene).
Honey Hahs su ta retka prilika da uhvatite trenutak nečijih života u kojima sa vama dele neprocenjive stvari. Definitivno neponovljive. Definitivno neimitirajućljive. Slušanje Dear Someone, Happy Something (kakav genijalan odgovor na danijeldžonstonovštinu autsajder popa!!!) nudi nešto što skoro nijedan album ove godine ne nudi- autentičnu mladost (i sve šta sa njom ide).
SELEKTAH: 10/10
Album godine.
Honey Hahs su tri sestre iz Pekama u južnom delu Londona. Zovu se Rowan, Robin i Sylvie i tim redom imaju 16, 13 i 11 godina.
Između ostalih hobija, Rowan svira afričke bubnjeve, Robin se bavi ragbijem, a Sylvie manekenstvom i skoro da zarađuje više od svojih roditelja.
Zvuče kao da su pobegle iz muzičkog projekta Langley škole koja nam je pre deceniju i po slamala srce svojim albumom sa obradama pesama Davida Bowieja, Beach Boysa, Wings itd.
Zvuče kao unuke The Vaselines.
Zvuče kao nećake Daniela Johnstona.
Zvuče kao dalja, engleska, rodbina First Aid Kit.
Zvuče kao devojčice.
Zvuče kao dečije pesmice.
Zvuče i kao Shangri-Las.
Zvuče kao prijateljice Petra Pana.
Male devojčice mogu da zvuče zastrašujuće
Nežno.
Male devojčice više nego mali dečaci služe kao simboli nevinosti, naivnosti i očekivanja da budućnost nikada ne izranja iz magle.
Male devojčice su kao melanholija. Čovek (naročito tata) im lako popusti.
Tri sestre.
Tri ćerke koje su u bendu, koje su bend.
Ima li veće sreće za roditelje? (Za sada)
Mama im je bila u bendu Tiger. (Ako me sećanje ne vara to bejaše neki britanski sleker-pop s kraja devedesetih?!)
Neka od njih (neko od njh) svira čak i saksofon.
Steve Mackey, iz Pulp, koji je radio produkciju, razvalio je sa aranžmanima i mirenjem Phila Spectora i dečije igre.
Honey Hahs su kao Jackson 5 folk-popa.
Stop Him je njihova I Want You Back.
Samo malo strašnija. Jer devojčice. (FFS, uvod Beer Fear zvuči kao Alice in Chains in Kindergarten!!!)
Što ih više slušam, to su više neodoljive. To je više ova jednostavna svirka odgovor na sve komplikovanosti mog života. I bića.
One ne mare. One su pank iznutra. One su neprobojne (delom i zato što su nezaljubljene).
Honey Hahs su ta retka prilika da uhvatite trenutak nečijih života u kojima sa vama dele neprocenjive stvari. Definitivno neponovljive. Definitivno neimitirajućljive. Slušanje Dear Someone, Happy Something (kakav genijalan odgovor na danijeldžonstonovštinu autsajder popa!!!) nudi nešto što skoro nijedan album ove godine ne nudi- autentičnu mladost (i sve šta sa njom ide).
Najbliže što sam danas prišao suzama, a prošlo je više od pola sata dana; Slsk, pa pranje zuba.
ReplyDelete