Odlučio sam da pogledam i propišem o nekim svežim filmovima koji imaju hvalospevnije kritike.
Metacritic: 75/100
Recimo da je ovaj film režirao onaj Tajvanac neizgovorljivog imena i prezimena, mnogi od nas (i vas) bi rekli da je ovo jedno, dosta "konvencionalnije" izdanje njegovog stila i pristupa dramskom narativu, ali da je i dalje u postavljenim granicama njegovog realističko-nadnaravnog promišljanja sveta.
To praktično znači da u drugom filmu Šveđana Alija Abbasija imamo neandertalski izgledajuće trolove koji rade kao pogranični radnici ili svoje neoplođene fetuse zamenjuju krišom za ljudske bebe, a potom te bebe prodaju pedofiličarima, jer su ljudi zli i treba sve činiti da što više jedni drugima naude.
Zvuči zanimljivo?
Pa i nije toliko koliko je moglo biti.
Prvo, Abbasijev film nema jasan fokus. Trolkinja Tina, koja živi povučeno u šumi sa svojim nemnogozainteresovanim momkom Rollandom, i nije morala da bude pogranična radnica koja svojim šestočulnim njuhom prepoznaje sumnjive putnike. To čitavo parče filma služi samo tome da omogući da sretne trola Vorea i da bude angažovana kao "pas tragač" u lovu na pedofile. A nisam baš siguran ni da naslov bilo šta pojašnjava unutar radnje filma, sem onog, "elementarnog"- da postoje neke "granice" koje se ne smeju preći, što nam Tina na kraju filma demonstrira.
Usled nemanja fokusa, Granica prepliće previše ozbiljnih motiva- zli ljudi (pedofili), Tinino poreklo koje pravi problem identiteta, deformisanost duha vs deformisanost tela, fakin trolovi!, njena ljubavna veza sa Voreom, fluidna/trans priroda trol bića, Voreova anti-ljudska filozofija opstanka, ljudi vs priroda, ekološki angažman, nihilističke moralne opservacije kao posledica svega rečenog... Film bi da bude sve to unutar jedne, ipak, švedske kitchen sink drame o pograničnoj radnici vrlo ružnog izgleda kojoj susret sa "sličnom ružnoćom" ulepša život samo da bi ga potom burno srozao. Usputna bajkolikost nekih momenata (naročito kraja), na stranu.
Eva Melander i Eero Milonoff su briljantni kao neprekidno njuškajući trolovi i njihova animalna strast iako groteskno izgledajuća ima neku čaroliju i emociju u priči o dvoje ljudi koji su dosta propatili i koji u bizarnom sledu događaja dobijaju priliku da otvore svoje srce.
SELEKTAH: 6minus/10
Metacritic: 75/100
Recimo da je ovaj film režirao onaj Tajvanac neizgovorljivog imena i prezimena, mnogi od nas (i vas) bi rekli da je ovo jedno, dosta "konvencionalnije" izdanje njegovog stila i pristupa dramskom narativu, ali da je i dalje u postavljenim granicama njegovog realističko-nadnaravnog promišljanja sveta.
To praktično znači da u drugom filmu Šveđana Alija Abbasija imamo neandertalski izgledajuće trolove koji rade kao pogranični radnici ili svoje neoplođene fetuse zamenjuju krišom za ljudske bebe, a potom te bebe prodaju pedofiličarima, jer su ljudi zli i treba sve činiti da što više jedni drugima naude.
Zvuči zanimljivo?
Pa i nije toliko koliko je moglo biti.
Prvo, Abbasijev film nema jasan fokus. Trolkinja Tina, koja živi povučeno u šumi sa svojim nemnogozainteresovanim momkom Rollandom, i nije morala da bude pogranična radnica koja svojim šestočulnim njuhom prepoznaje sumnjive putnike. To čitavo parče filma služi samo tome da omogući da sretne trola Vorea i da bude angažovana kao "pas tragač" u lovu na pedofile. A nisam baš siguran ni da naslov bilo šta pojašnjava unutar radnje filma, sem onog, "elementarnog"- da postoje neke "granice" koje se ne smeju preći, što nam Tina na kraju filma demonstrira.
Usled nemanja fokusa, Granica prepliće previše ozbiljnih motiva- zli ljudi (pedofili), Tinino poreklo koje pravi problem identiteta, deformisanost duha vs deformisanost tela, fakin trolovi!, njena ljubavna veza sa Voreom, fluidna/trans priroda trol bića, Voreova anti-ljudska filozofija opstanka, ljudi vs priroda, ekološki angažman, nihilističke moralne opservacije kao posledica svega rečenog... Film bi da bude sve to unutar jedne, ipak, švedske kitchen sink drame o pograničnoj radnici vrlo ružnog izgleda kojoj susret sa "sličnom ružnoćom" ulepša život samo da bi ga potom burno srozao. Usputna bajkolikost nekih momenata (naročito kraja), na stranu.
Eva Melander i Eero Milonoff su briljantni kao neprekidno njuškajući trolovi i njihova animalna strast iako groteskno izgledajuća ima neku čaroliju i emociju u priči o dvoje ljudi koji su dosta propatili i koji u bizarnom sledu događaja dobijaju priliku da otvore svoje srce.
SELEKTAH: 6minus/10
No comments:
Post a Comment