Odlučio sam da pogledam i propišem o nekim svežim filmovima koji imaju hvalospevnije kritike.
(Hm. Prilično sam siguran da je ovaj film imao skor preko 80 kad sam ga stavio na listu za gledanje... Izgleda da ga je, u međuvremenu, neko stvarno i pogledao)
Galveston je mogao da bude jedan od onih velikih, klintistvudovskih, neprejebivokulalibolnih filmova.
I što se mene tiče, i to je neki kompliment.
Šta je Galveston zapravo, nije lako reći. S jedne strane trebalo bi da se radi o hardkor žanru, onom u kome loš momak (ali dobar u srcu) slučajno postaje zaštitnik prostitutke dobrog srca, a stvari im retko kada krenu na bolje. S druge strane, Melanie Laurent (o njenom viđenijem filmu Respire već sam vam pisao), režira svoj američki debi solidno oslobođena bremena "ženske rediteljke" i #meToo klime, voljna da u adaptaciji romana Nica (True Detective) Pizzolata (koju ovaj potpisuje kao scenarista pseudonimom Jim Hammett) pronađe priču koja će se manje angažovano uvući u naše živote.
Međutim, adaptacija (roman nisam čitao) nije baš najsrećnija. Najveći deo filma odvija se u roud muvi ritmu i pokriva par dana (možda i nedelja) u životima našeg junaka, ali samo finale potom se nepotrebno brzo odvija i guta mesece, pa i godine, zatim i trenutke, paradoksalno stremeći večnosti sećanja. Tragični trenutak relativno brzo biva progutan nadom da nas čeka žešća osveta, samo da bi se potom sve brže-bolje strmeknulo u nešto malo loše melodrame i metafizičkog žala.
Pizzolatov junak je Roy, jedan od onih dobrih momaka koji rade loše stvari za još gore ljude. Film počinje scenom u kojoj se implicira da Roy ima rak pluća tj da su mu dani odbrojani. To saznanje u velikoj meri rukovodi njegovim postupcima narednih dana, a verovatno kumuje i njegovom zbližavanju sa Rocky, mlađahnom Teksašankom koja prostitucijom krči sebi put od kuće. Kao treći član njihove posade stiže Rocky-na mlađa sestra, koju ova kupi iz rodnog doma nakon što rokne očuha koji ju je maltretirao. Gradić Galveston, na obali mora postaje njihovo utočište i prilika za par rajskih dana. Sticajem okolnosti, to je i mesto u kom je Roy, kako saznajemo iz jedne od najidiotskijih scena nekog filma ikada, proveo par lepih trenutaka sa svojom bivšom devojkom, pre mnogo godina, pre nego što je đavo odneo šalu.
Ako ostavimo po strani žanrovsku robusnost materijala, malecni broj intervencija u prepoznatljivom stilu njenog pripovedanja, zbrzanu i idiotsku završnicu koja ostaje poptuno lišena emocionalnog impakta, kao i to da je Melanie zanatski odradila pošteno deo posla, ono čime Galveston najviše intrigira jeste činjenica da ono što saznajemo na kraju filma u potpunosti kompromituje žanrovsku i poetsku snagu filma i srozava ga na crnohumoran vic (na stranu scenarističke neverovatnoće da ga je Rocky-na sestra tobož dvadeset godina jurila, da tu niko nikoga nije pokušao da kontaktira, da tu niko nikoga "za svaki slučaj" nije ubio itd itd).
(slede spojleri!!!)
Naime, Pizzolato olako i prebrzo prelazi preko činjenice da Roy, zapravo, nije "na smrt bolestan" tj da je izlečiv tj da svega ovoga verovatno ne bi bilo da je poslušao doktora i došao na dodatne testove. Ali, on je muškarčina koja smrti gleda u lice, s pljugom u ustima. I Melanie ovome ne daje previše pažnje, jer očigledno taj momenat samo služi onome što Roy tek treba da uradi tj da ostane živ i ode u zatvor umesto ljudi koji treba da odu tj žrtvuje se da bi Rocky-na "sestra" preživela.
Otuda je epiloško finale u kome Roy kroz oluju krči put do plaže "na kojoj ga čeka Rocky" neka vrsta metafizičke metafore za uzaludni povratak u prošlost i trebalo bi da služi kao otužna satisfakcija ukletom paru (koji to formalno nikada nije ni stigao da postane). Ali, kao što rekoh stoji potpuno nepovezano u odnosu na činjenicu da upravo Roy snosi najveću odgovornost za sve što se desilo. I da je "kretanje ka Rocky" zapravo najsebičnija stvar koju može da ponovi.
Kad malo bolje razmislim, ovaj film BUKVALNO govori da su muškarci najveće zlo, najveći promoteri zla (nasilja) i da ženama o glavi rade i nakon njihove smrti.
Povlačim ono za #meToo na početku rečeno.
SELEKTAH: 5minus/10
No comments:
Post a Comment