FRIDUME, NE BUDI PIČKA - КУКЛА - KATARINA (Kuklistan)

Milenijalski masterpis i noćna mora za sve ostale

Na njenoj Bandcamp stranici piše sledeće: "КУКЛА is self-proclaimed Slаvic gangsta geisha pop artist".
Ova vrsta auto-sagledavanja sumira sve ono što neki vide kao "problem" Milenijalsa (i mlađih), a neki kao njihovu jedinstvenu "prednost". Njihovo pravo na slobodu (svih mogućih) izbora nastupa arogantno i bez mnogo razumevanja za "prošle tradicije". I to je OK. I to nije OK. Sva zavisi od vas, njima svejedno.

U toj slobodi imanja izbora "Milenijalsi" nesporno, i ponekad, osvajaju nove teritorije, ali u isto vreme, ponekad, ispadaju površni u pokušaju da se svuda rašire i da sve probaju.

Dakle, strava je što neko želi da bude i "self-proclaimed" i "Slavic" i "gangsta" i "geisha" i "pop" i "artist", ali u isto vreme, treba da se pomiri sa činjenicom (i mi i oni, zapravo) da neće sve od pobrojanog zasijati istim sjajom. Šta ćete ceniti više- ambiciju ili ostvareno? Sve od vas zavisi, njima svejedno.

Zato bi KATARINA trebalo da bude idealno, pitko i lako slušanje za same "Milenijalse". Da li je, ne znam, nisam ih pitao i nisam "jedan od njih". Računam da njihovoj "difoltno ograničenoj pažnji" pasuje da svega ima po malo tj da se КУКЛА nigde previše ne zadržava. Mi, ostali, možda ćemo imati malo više problema da se naviknemo, odomaćimo i opustimo.

KATARINA je trep-pop album. Ali i futuristički r'n'b. Ali i satirična, vrlo osobena interpretacija futurističkog r'n'b-ija. The xx (ista ljubavna melanholija ispunjava ljubavjebolest). M.I.A. (naročito u energičnoj Istanbul) Grimes (slična blesavost demonstirana u Astronaut ili Crne oči). DAWN Richard. Tirzah (odličan reper za Palmu, u kojoj je ritam marnut iz Idiotheque Radiohead)... neke su od referenci. Možda i ono što bi Sendiah mogla da bude ako jednog dana siđe sa Ibarske (i posluša КУКЛИНУ Šibedah). A trebalo bi da pomenem i Videosex, s obzirom da КУКЛА prebiva u Sloveniji trenutno, kao jedan od najunikatnijih ex-YU produkata čiji pop je išao daleko ispred svog (i ovog) vremena. Iz КУКЛИНОГ, neočekivano elokventnog, teksta na BC stranici jedan deo posebno akcentuje elemente za tu vrstu "srodstva": ..."the well-versed melancholia of a person at the verge of writing a suicide letter". Ko pamti Anju Rupel drugačije?

КУКЛА ne pretenduje da bude nekakva balkanska pop zvezda ili anti-balkanska anti-pop anti-zvezda. Iako peva na srpskom ("da je svi razumeju"), sa slovenačkim akcentom, sa auto-tjunom i ima pesma (poput fenomenalne Armine) u kojoj sa narečenim Arminom uči albanski. Kao što rekoh, Balkan je ovde samo jedan od terena na koje se može i treba istrčati (za dalju elaboraciju ove teme istrčite direktno na poslednju temu Zvezdana koja bi bez problema mogla da se izvede u narednoj emisiji Znanje-Imanje ili Žikine Šarenice).

KATARINA, za razliku od većine autora i izdanja izloženih u B/A izboru "najlepših pesama srpske popularne muzike", zvuči kao da ne prati trendove, već pokušava da ih prestigne. Dok s druge strane, sem (pomenutih) iskoraka nema ni nameru da se previše lokalizuje i bude "balkanska/slovenačka/istočno-evropska" verzija "nečega". КУКЛА ekstremno-milenijalski insistira na tome da ponuđenu muziku/stil/... veže isključivo za svoje ime i svoj indentitet.

Rezultati takve namere su atipične numere poput (opet jedna od najlepših ovde) Kraj sveta, u kojoj u nekakvom organskijem post-Portishead hodu (koji podseća na naše Bitipatibi, na momente) КУКЛА pravi onirični ugođaj za, deluje, dvoje urbanih autsajdera, možda i gangstera. Sve čega se dotakla, КУКЛА je solidno personalizovala, demonstirajući u isto vreme i sofisticiran ukus i lakoću da produkcijom i aranžmanom ostvari namereno (kao primer navodim ukrštanje dabstepa sa etno tradicijom akapela dodolki u Crne oči). KATARINA nudi mnogo više nego što su nas ovdašnja debi izdanja navikla, pre svega autorku koja ume da sa dosta samopouzdanja ostvari ono što je naumila. Malo li je?

SELEKTAH: 8/10

* Ova recenzija realizovana je na inicijativu i pod pokroviteljstvom Starog. Hvala mu.