BOHEMIAN RHAPSODY

Bojim se da Bohemian Rhapsody nije ispao originalan film koliko njegova zanimljiva i, ispostavlja se, opravdana premisa- a to je da karijeru benda Queen i njihovog frontmena prati od osnivanja do nastupa na Live Aidu, 1985. Kako nikada nisam bio fan, a i manjka mi opšteg rokenrol obrazovanja, nisam imao pojma da je Live Aid poslužio kao neka vrsta novog početka za bend koji je Freddie Mercury praktično raspustio par godina ranije u sebičnom pokušaju da nastavi kao solo muzičar. Iako je nastup bio trijumfalan, ne treba da zaboravimo da su nakon njega svetu isporučena još samo tri albuma (A Kind Of Magic, The Miracle, Innuendo) koja verovatno ne spadaju u njihov "best of" (a dva od da tri ja sticajem okolnosti poznajem bolje nego sve ostale zajedno), pa nije da bi svet mnogo izgubio da Queen nisu istrajali sve do Mercury-jeve smrti 1991.

Elem, u (verovali ili ne!) "najuspešnijem muzičkom biografskom filmu svih vremena" (sa zaradom od preko 800 miliona dolara širom sveta), Bohemian Rhapsody je stereotipan film sa svim predvidljivim klišeima u generisanju kanonične biografije "velikog umetnika". Singer nas upoznaje sa Mercury-jevom imigrantskom pozadinom, konzervativnim roditeljima, upoznaje nas na zabavan način sa zabavnim mestima u karijeri benda (nastanak singla Bohemian Rhapsody), a zatim smo svedoci sve veće (samo)alijenizacije Mercury-ja u odnosu na ostatak benda, inicirane okruženošću pogrešnim ljudima, odlukama i drogama. Singer možda neočekivano i pohvalno veću ulogu poklanja Mercury-jevoj prvoj devojci, Mary, koja mu je ostala verna druga celog života, nego što aktuelnost i atraktivnost svog filma gradi na seksualnoj orijentaciji čuvenog pevača. Nažalost, taj odnos, sa Mary, pati od istog formulaičnog odnosa od koga pati većina ključnih odnosa u sličnim biografijama (super-nesuper-pomirenje).

Bohemian Rhapsody nije biografija Queen, mada većim delom to jeste, a nije ni biografija Freddieja Mercury-ja, iako bi to više želela da bude. Možda tako efektan kraj filma, odnosno "sorkinovski" odabrani događaj, ne traži tako stereotipan film u prethodnih dva sata, već bi bilo bolje da sve što treba da znamo o Queen i Mercury-ju saznajemo kroz događaje koji neposredno prethode Live Aidu, što ima naročit dramski potencijal i u kontekstu toga da je Mercury par meseci ranije primio vesti da će "šou možda morati da nastavi bez njega"... Ta zgusnutost događaja i tenzije svakako bi rezultirala originalnijim, i možda manje mejnstrimnijim, materijalom.

Nisam bio fasciniran Rami Malekovom kreacijom. Možda njegov Freddie zauzima sve poze koje treba, ali Malek nije uspeo da me ubedi da je to bio čovek nekakve posebne magije. Njegov Mercury po potrebi menja namene i biva "flembojantnijim" što je bliži sceni i potpuno nezanimljiv i skoro "studentski" naivan i bezvezan u trenucima u kojima treba da učestvuje u interakcijama sa običnim ljudima, na obične teme. Što je neplanirano i vrlo ironično istaknuto izborom Mercury-jevog "životnog partnera", Jima Huttona, koji ima harizmu komšije koga izbegavamo u liftu i po cenu pentranja na sedmi sprat peške. Malekov Mercury je previše služio razvoju scenarija, a premalo objašnjenju zašto je Mercury zaslužio "svoj" film.

SELEKTAH: 4minus/10