Iako postoje još od devedesetih, ovo je prvi put da čujem za hrvatski kraut kvintet Šumski. Ostrvo ledenog kita je njihov peti po redu album i u hrvatskom web tisku najčešće se karakteriše kao "povratnički" s obzirom da je prethodni, Ronioci (ja bih uvek mislio da Hrvati kažu "ronitelji"), izašao još daleke 2003, kada je Hrvatska tek aplicirala za ulazak u EU.
Sudeći po slici, članovi benda su u svojim kasnim četrdesetim/ranim pedesetim što ih, otprilike, stavlja u rang s trupama poput Radiohead, te kompaktnost i sigurnost njihove svirke ne treba da čudi, baš kao ni ispoljeni entuzijazam i avanturističnost. Tj baš i treba da čudi, jer na "tom uzrastu" u regionu zadriglost, manirizam i "sviranje kurcu" obično uzima ozbiljnog maha među rokerima.
S obzirom da ne znam kako su Šumski zvučali pre, ovde ispoljeni zvuk opisao bih kao "Haustor na dabu Darkwood Duba". Protkan je neobičnom i prijatnom dozom humora, koji ređe krasi ovaj "nrdovski" žanr, neretko samozaljubljen u metafizičarenje. Ostrvo ledenog kita pozitivno pulsira od početka do kraja i, pretpostavljam, da bi živo izvođenje samo ovog albuma bilo dovoljno da se fino provedete, jer haustorična duvačka sekcija baš to podstiče, pored ritmovima bogatih struktura.
U Melankoliji, pa i Djedici, prog akrobacije i neobična lirika (sve sa "duholikim" pratećim vokalima) podseća me na neprežaljene beogradske Činč koji su, deluje baš kao i Šumski, smatrali da se o svemu može zapevati. Njuvejvične pesme, poput Tajno znanje, ne impresioniraju naročito, s obzirom da hrvatska scena često trijumfuje tim sredstvima, pa tu nema ničeg novog. Pa ni ovde.
Meni najomiljenija stvar ovde je pitka Darkwood Dub vožnja Prijatelji se sele na selo koja aktuelno progovara o problemu bežanije Hrvata na Zapad tj sveopštem povlačenju "zrelog doba" iz urbanih sredina, na selo ili u sebe. Retko dovitljiva i praktična pesmica- trebalo bi je učiniti regionalnim hitom. A našu ekstra pažnju svakako zavređuje i sedmominutno dab čudovište u naslovnoj temi čiji vudu vajb hipnotično preuzima kontrolu nad našim telom i mislima, sve dok nas sasvim ne usisa u svoj kuljajući gruv.
Šumski se bave temama koje ih logično i prirodno okupiraju, i čine to sa dosta duha. Obrazac koji su time ponudili trebalo bi da podjednako "obavezuje" i njihove vršnjake, ali i one koji tek spuštaju svoj prvi vinil na gramofon.
SELEKTAH: 7plus/10
No comments:
Post a Comment