MARY QUEEN OF SCOTS

Baziran na istorijskoj građi Johna Guya i iz pera, sad već "proslavljenog" stručnjaka za "dvorske drame", Beaua Willimona (House Of Cards), Mary Queen of Scots je mogao da bude superiorna, komparativna drama o dva vladara uhvaćena u mrežu komplikovanih naslednih veza, koje utiču na ishod svake njihove odluke. Međutim, neko je prepoznao u tome #meToo potencijal, doveo pozorišnu rediteljku Josie Rourke (pre ovoga na poziciji umetničkog direktora pozorišta Donmar Warehouse) i od te dramske građe napravio pamfletnu dramu kojoj je mahanje "ženskim sudbinama (i pismima)" bitnije od toga da stvar sklopi u smislenu, zanimljivu i inspirativnu priču. A ne mislim ni da je kast pogođen kako treba.

Margot Robbie i ovim filmom (ulogom) pokazuje da je jedna od najtalentovanijih glumica u opticaju spremna da se i spolja i iznutra kameleonski prikloni onome što lik od nje traži. Njena Elizabetha je snažna žena, uhvaćena u ralje neplodnosti i starenja, koja shvata snagu lepote i privlačnosti (a onda dobije boginje koje je zaruže za ceo život). Ona je jedna strasna žena svesna da joj je od svih osobina ta najveći višak. Ona zna koje su njene uloge i besna je što za žrtvu koju plaća da bi ih igrala muškarci oko nje voljnije ne izlaze u susret njenim odlukama. Margot Robbie vlada ovim filmom. Nije nominovana za Oskara, jer meksičke naturščice.

Za razliku od nje, Saoirse Ronan, koja kupuje još jednu ulaznicu za nominacije za Oskar (neuspešno), svoju Mary, iako hardkor katolkinja, gradi kao progresivnu "žensku" vladarku koja je bila žrtva nazadnih, izrazito muških zamešateljstava. Što je možda, istorijski, i bilo istina, ali u filmu deluje kao suvoparna propaganda. Sve sa stamenim pogledom Saoirsove.

Priču možda i znate. U Engleskoj, kraljica Elizabetha nema naslednika, ni muža, samo vlast. U Škotskoj, Mary, koja je potomak Stuartovih, koji imaju legalno pravo i na engleski i na škotski tron, ponovo dolazi da vlada Škotskom, nakon prerane smrti svog muža, kralja francuske. Međutim, ona je katolkinja i nikome u kraljevstvu/ima ne odgovara da Papa ima svog čoveka na tako moćnoj poziciji. Te joj od početka rade od glavi, a još više kada se ona nameri na tron Britanije.

Vremena su bila grozna, scenografija je nešto svedenija nego u Game Of Thrones, ali Willimon i Rourkeova žele da verujemo da je narečena katolkinja imala razumevanje za gejeve svog vremena (čak i kada su njen muž), da je bila izmiriteljka, da je prepoznala snagu ženske solidarnosti.. .što bi sve bile lepe poruke, da se W&R nisu uplašili da ih mi nećemo shvatiti pa malo-malo ili Mary ili Elizabetha bukvalno saopšte nešto što će u stvarne dijaloge ući kao tematika par vekova kasnije. Kada kažem par, mislim "i dalje ulazi".

Zato na kraju ostajemo uskraćeni za veličnu žrtve tj poraza. Ne divimo se junakinjama, a, možda kao ja, ostajemo impresionirani više onima koji su trpeli dešavanja, nego onima koji su ih inicirali u ime boljeg sutra.

I, ne kažem to samo kao muškarac, zaista je poražavajuće da su svi muškarci u filmu izdajnici, spletkaroši, vođeni jedino interesima. Ili slabi, emotivni, poraženi i gej.

SELEKTAH: 4minus/10