Alex Honnold je polu-bog. I verovatno da na planeti nema čoveka sličnog njemu. On je šampion tzv "free solo" penjanja uz planine, što znači bez opreme, zaštitnih konopaca i drugih pomagala. Već kao dete uz drvo. Pa šta mu bog da.
Free Solo je film o njegovom penjanju na "El Capitan" padinu planina Josemiti u Kaliforniji. To je ostvarenje osmogodišnjeg planiranja. Nešto što niko nije uradio. Skoro kilometar visine.
I praćenje tog događaja, svest o tome koliko je planina ogromna, strma, nepopustiljiva, a čovek mali, uporan, nepopustljiv i veći od nje, na momente oduzima dah. I praktično je nemoguće ostati neuzdrman Alexovim činom bez obzira koliko vam se on činio nerazumnim. Ili nepotrebnim. Ili egotripičnim.
Ali film o tome nije isti takav. Naprotiv, izgleda relativno siromašno, obično i rutinski. U stereotipnoj postavci ovakvih stvari, na početku imamo kolaž koji nas informiše o tome ko je Alex i na šta se do sada sve popeo, zatim se fokusiramo na novi zadatak, pripreme, dileme, odustajanja, drame, nove početke, i sam čin penjanja. Od nečeg sličnog nije pobegao ni Robert Zemeckis u svojoj ekranizaciji The Walk o Philipe Petiteu i njegovoj šetnji od jedne do druge Bliznakinje, po žici. Ali jeste James Marsh u svom transcendentalnije postavljenom Man On Wire.
Neku posebniju aromu ovoj rutinskoj obradi daje Alexova bizarna neposrednost koja nas upoznaje sa osobom koja je i po mnogim drugim kriterijumima različita od nas, običnijih ljudi. Uplitanje njegove barbikaste cure u priču, nažalost, samo je otvorilo prostora za kreiranje klišeiziranih scena o zabrinutoj "supruzi" koja je nepomirena sa tim da će joj svako malo javiti da je njen dragi stradao.
Treba odgledati. Ali u poređenju sa onim što je Alex postigao ovaj film je samo malo više od "kućnog snimka" te avanture.
SELEKTAH: 6/10
No comments:
Post a Comment