MARY POPPINS RETURNS

Mislim da je najveći problem ovog filma to što je u isto vreme odlučio da bude i rimejk i nastavak megauspešnog originala iz 1964. I tu konstrukciju je relativno uspešno sproveo u delo time što je sada Mary Poppins nova dadilja deci dečaka (bratu Michaelu) o kome je brinula u prethodnom filmu. Ali čemu onda repriziranje svega ostalog kroz manje ili veće ili mnogo veće varijacije već viđenih scena? I zašto ceo film izgleda i dramaturški je konstruisan tako da sprovede to kopiranje?

Mary Poppins Returns je još više od prethodnog nastavka šoukejs za Mary-ne LSD tripove u kojima poverena joj deca i svi ostali rado i naivno participiraju. Ovaj put, Jane i Michael žive "skoro" zajedno, jer je Michaelova žena umrla prošle godine (što lepo otvara potrebu za dadiljom). Michael radi u banci, ali ima problema sa otplatom rate za kuću u kojoj žive, zbog čega mu je banka dala rok od još samo par dana da dug vrati ili ostaje bez kuće. Sve to poklapa se sa dolaskom Mary Poppins, ali njena uloga u vaspitanju (ove) dece instantno je u drugom planu zbog tih okolnosti i čitav film relativno brzo postaje trka sa vremenom i neplaniranim okolnostima kako bi se sprečio "doboš u dvorištu".

Takođe, smrt majke koja se, ipak, relativno nedavno desila, sem u par replika, nema bitniju ulogu u filmu niti mu daje posebnu dimenziju. Deca su ok, pomirena sa tim nemilim ishodom, i više zaokupljena "novim problemom" oko kuće. I sva deca su ista, bez obzira što ih ima troje.

Radnja filma je potpuno nebitna, jer svi znamo kako ovaj film "mora" da se završi. Ali čak i tako relativizirana funkcija zapleta ne bi trebalo da bude pretvorena u namenska kretanja radnje od jednog do drugog "nastupa" Mary Poppins. U staromodno koncipiranoj režiji staromodnog Roba Marshalla (58) same tačke variraju u svojoj atraktivnosti, ali veći je problem što je njihov impakt na radnju i likove rutinski ("očekivan") i nedovoljno promišljen. Svako radi svoj posao, otprilike.

U tom mikseru rutine samleven je i mlađani inovator "Hamilton" tj Lin-Manuel Miranda i njegovo prisustvo sem na nivou nekakve mjuzikl "ekskluzive" nema bitniju ulogu. Emily Blunt je svojim pojačano drvenastim i uzdržanim pristupom na početku postavila svoj glumački "flet rejt" i bez ikakvih varijacija drži ga do kraja filma. Čak i u momentima u kojima je nekako neprijatno očigledno (nastup u pozorištu) da je njen ego njeno pokretačko gorivo taj interesantni i "kompromitujući" aspekt Mary Poppins nije previše iskorišten da nam pokaže neku (novu) Mary koja je i sama i "ljudskim" internim i eksternim borbama, i daleko je od "autističnog anđela".

Sa 2 sata i 20 minuta trajanja, Mary Poppins Returns je neuzbuđujuće iskustvo koje polovično odgovara na potrebe i starih i novih gledalaca, zarobljeno u nostalgičnoj ekstazi, koliko i u nedovoljno iskorištenim i opravdanim prilikama da izgradi sopstveno "ludilo". Kao što je to uradila prva Mary.

SELEKTAH: 4minus/10