11 March 2019

FIRST MAN



Nisam očekivao.
Nisam očekivao, jer mi je La La Land bio previše Tralalaland.
Nisam očekivao, jer nisam očekivao da će Damien Chazelle ovako brzo i ovom brzinom da se otrgne u svet holivudskih "mejnstrimaša".
Nisam očekivao, jer mi je sve previše smrdelo na "shoo-in" za Oskara.
Nisam očekivao, jer mi je Ryan Gosling već malo "na k" sa svojim post-DustinHoffmanovskim kulnesom, koji nikako da nam pokaže i svoju drugu stranu (kao Dasta).

First Man je, od do sada odgledanih, i uz Suspiria, verovatno najbolji film koji se muvao u preosvetljenom hodniku mogućih i ostvarenih kandidata za sve te godišnje nagrade.

First Man je moćan, jasan, siguran, hladan, surov i pametan film. Damien Chazelle se visokokvalifikovao u elitu pomenutog Holivuda i njegovo drugo "nošenje sa tipičnim holivudskim žanrom" rezultiralo je filmom koji nas višestruko uverava da je Chazelle došao da zasedne.

First Man je, kada govorimo o "tipičnim holivudskim žanrovima" i "biopic", ali i "film koji se osvrće na znamenite događaje iz istorije". On je melodrama skrivena u vrlo muškom filmu o muškim dostignućima. I to vrlo dobra.

Ali Chazellova verzija jednog od poslednjih svetlih trenutaka u američkoj istoriji hvata se u koštac sa ondašnjim istorijskim i privatnim okolnostima i na koji način nije još jedno glamurozno prepakivanje već viđenog. Chazelle nas prvo uverava da su astronauti, pre svega Neil Armstrong, bili ljudi, i da su se kao ljudi otisnuli u avanturu koja će ih potom, i do kraja života, učiniti polu-bogovima.

Za sve to, Chazelle je iskoristio jedan momenat, za koji nisam znao do sada, a to je da je Armstrong, par godina pre odlaska na Mesec, izgubio ćerku, od opake bolesti. Prvih par scena neprijatno nas uvodi u taj aspekt priče, i Chazelle koji će tada stati na pola-metra-metar od svog junaka, sa kamerom, neće se mnogo odmicati od njega u nastavku filma. Zato budite spremni da u ovom filmu nećete videti spektakularne totale letilice i druge prizore koji vam oduzimaju dah. Chazelle je odabrao da nam isti oduzima buđenjem svih mogućih anksioznosti dok nas bude zarobljavao u etape Armstrongovih prirpema za let.

Druga stvar, koju Chazelle čini očitom, jeste da je čitav put do Meseca bio posut smrtima, naročito u Armstrongovom životu, od ćerke, preko kolega koje su stradale na drugim misijama, do prvog "mesečevog tima" koji je izgoreo na lansiranju. Ima jedan fenomenalan trenutak kada Armstronga pitaju nadređeni "po koju cenu treba da odemo na Mesec?", a on odgovara- "zašto smo sada odlučili da razmišljamo o tome?". Otprilike.

Ne znam koji je budžet Chazelle imao na raspolaganju, ali First Man izgleda sjajno, i van NASA-e i u NASA-i, sa svim, iz sadašnje perspektive, "primitivnim" uređajima (okeanom prekidača) koji su regulisali sve u letilicama. Klaustrofobija u koju nas Chazelle neprekidno uvlači potpuno ukida potrebu za vođenjem brige i neprikazanim aspektima vežbi, poletanja i leta. Mi imamo ekskluzivnu priliku da "uživamo" u zajedničkom trenutku sa stvarnim učesnicima. I to nije bilo nimalo glamurozno, niti primamljivo, ponekad ni ljudski.

Ali, najlepši aspekt ovog filma je njegov melodramski. To tiho, intimno Armstrongovo odbrojavanje do trenutka kada se oprašta sa ćerkom, koje se konačno odigrava kada u jedan od kratera na Mesecu on ubacuje njenu narukvičicu, podarujući joj na taj način večni život, kada se njegov nikada ispoljeni bol izjednačava sa nepreglednim hladnim i crnim prostranstvom. Možda i malčice preforsirana paralelna montaža koja to dočarava, koja kontrastira "film u boji", sa prizorima devojčicinih poslednjih dana, sa "crno-belim" ambisom kosmosa, ruinira intimu trenutka, ali osećaj da je neko tako daleko i tako uzaludno bežao od bola u srcu, i uspeo da pobegne tako daleko... to nikada nije delovalo poraznije.

Iako duboko ličan, Chazelleov film, uspeva da bude instrumentalan i za vreme u kome živimo, pre svega američkoj naciji, jer govori kakvi ljudi su potrebni za kakva dela. Jer pokazuje kakva su odricanja i žrtve činjeni. Jer pokazuje za kakva dela ima smisla odricati se i žrtvovati se.

Ceo svet je gledao sletanje na Mesec.
Bez želje da ispadnem naročito pametan ili ciničan, ali danas ceo svet jedino gleda u svoj telefon.

SELEKTAH: 9/10

No comments:

Post a Comment