Arctic je one-man-show kao i All Is Lost (Robert Redford), Cast Away (Tom Hanks), 127 Hours (James Franco), The Martian (Matt Damon) ili skoro bilo koji film u kome igra Jack Nicholson. S tim što je ovde glavna zvezda naš Danac u Holivudu, Mads Mikkelsen.
Ako volite filmove koji skoro dokumentarno, realistično i "vrlo-verovatno-da-bi-se-sve-baš-tako-dogodilo", čeka vas sat i po vrlo zanimljivog uživanja u mukama istraživača (doktora? suši chefa? pilota?) Madsa čiji avion se srušio negde na Arktiku i on sada pokušava da se nakon višenedeljnog održavanja u životu u relativno preživeloj olupini aviona otisne ka civilizaciji. Kada se u iznenadnom pokušaju da ga spase sruši helikopter, ta namera postaje komplikovanija, jer sada mora da brine i o mladoj ko-pilotkinji koja se tokom nesreće ozbiljno povredila.
Mads je, kao i njegov lik, disciplinovan i posvećen zadatku. Joe Penna, kome je ovo prvi film, ne senzacionalizuje okolnosti, vrlo sofisticirano nas upoznaje sa Madsovom rutinom i poentom stvari koje repetativno radi svakog dana i efektno razigrava minimalan i predvidljiv set dramskih dešavanja koja su mu na raspolaganju.
Međutim, iako je film promišljen, i solidno realizovan u žanru preživljavanja, čini mi se da je Penna imao nekakvih "meta" ambicija koje nije uspeo da realizuje i da svom filmu da nekakav dublji smisao koji bi borbu čoveka i "okolnosti" izneo u kosmičku arenu. Čak i na samom kraju, kada se uslovno rečeno razigra karma kroz moralne dileme "čoveka na ivici života", to više ostaje kao duhovit dramaturški tvist, nego kao lekcija iz kosmičke humanosti.
Nema se šta zameriti, ali nema se šta ni zapamtiti.
SELEKTAH: 5/10
No comments:
Post a Comment