Ovo je verovatno najgori film Tima Burtona. A Tim Burton je jedan od mojih najomiljenijih reditelja. I u obzir sam uzeo i Sweeney Todd: The Demon Barber of the Fleet Street.
Sve u vezi sa ovim filmom je bezdušno. Ili bezdušno i loše.
Simpatični slonić Dambo, uprkos krupnim plavim očima, pre izgleda kao neka životinja iz familije puževa golaća ili glista sa repom. Kada leti neprijatno je za gledanje, jer izgleda kao slepi miš-invalid koji je pri tome rođen bez trunke dlačica na sebi, pa izgleda kao oderano i sveže skuvano parče mesa koje uzaludno beži od vrelog lonca.
Eva Green, koliko god nas uzbuđivalo da ona nekoga jaše, deluje krupno i nezgrapno na sitnom slončetu-glisti i sve više izgleda kao da mu je to dodatno mučenje, a ne filmska magija.
Priče nema. Osim ako zaista u sebi možete da pronađete opravdanje za još jednu ekranizaciju cirkusa na samrti sa par plemenitih duša koji nalaze načina da ga spasu. Ovaj put iz kandži zlog vele-kapitalistički orijentisanog preduzetnika koji je Dumba zamislio kao glavnu atrakciju svog neo-futuristički izgledajućeg zabavnog parka (?!). Koga igra Michael Keaton koji kao i Danny DeVito verovatno duguje neke silne pare Burtonu pa je pristao da se pojavi ovde.
Deca okupljena oko Dumba, svezajedno sa jednorukim Colinom Farrellom bi bila daleko zanimljivija da su bili roboti, jer bi u tom kontekstu i oni sami i njihovi postupci delovali daleko humanije i realističnije. Ovako su i oni samo fleka na stolnjaku klišea kojima je Burton zasuo svoj film potpuno neinspirisan i bez ideje kako da pomiri želju za rekreacijom "starog Diznija", nekih svojih autohtonih vizija i nečega što bi trebalo da zadovolji ovu našu, "modernu" decu. Jedino što je sigurno jeste da je omanuo u svemu. "Dizni" deluje olinjalo, "Burton" sveden na par scenografskih rešenja, a moderna deca su dobila lepu PC lekciju kako životinjama nije mesto u cirkusu (što je sudbina koja bi sasvim sigurno zadesila Dumba da ga zli kapitalista nije oteo), već u džungli. Sem majmunima. Za koje je ok da se i dalje vrzmaju po ramenima zaposlenih u cirkusu.
Sve traje skoro dva sata koji uprkos zagledanoj i mirnoj deci deluju kao četiri.
I Leon koji u nekom trenutku počinje da viče: Tata, tata, gledaj, ne žmuri, spavaćemo kad dođemo kući.
SELEKTAH: 1/10
No comments:
Post a Comment