Vuča: Ne znam otkud ta informacija, ja se nisam odvojio od Darkwood Duba, već su gitarista, basista i bubnjar napustili grupu.
Mislio sam da kažem...
Pretpostavljam da ovako zvuče New Order ovih dana kada uklonite Peter Hookov bas i Bernard Sumnerovu gitaru (i vokal). (Ne znam da li je to kompliment, ali poslušajte Reinvented Daily, pa World (The Price of Love), od pomenutih)
Mislio sam da kažem...
Možda su ovako zvučali s pravom neobjavljeni remiksi Moloko (jer uvodna Heat Control baš tako zvuči- tromo, bezidejno i obeshrabrujuće)
Mislio sam da kažem
Koliko bi ovo tek dobro bilo na srpskom!
Mislio sam da kažem...
Zar nisu već Darkwood Dub ovako elektropionirisali na svim onim njihovim albumima koje nisam preslušao?
Zapravo oni Vučini, Mikijevi, Duletovi, Borisovi i Vlacini Teget. Zar nisu oni bili elektro-postrok ne toliko daleko od ove Technike? Hmmm.
Mislio sam da kažem...
Zašto je srpska elektronika stalno zarobljena u "retro", čak i kada ima futurističkih ambicija?
Mislio sam da kažem....
Nije srpski uzdržavati se i imati mere.
Mislio sam da kažem...
Srpski Air? (A šta je ako nije to tema Perhaps, ležerna kao Parižanka koja vara muža)
Ali ne mogu.
Što više slušam, više tonem.
Više osećam u detaljima koliko je ovo izdanje lepo i pametno iščašeno iako stvara utisak da sam u liftu, zarobljen sa nečim što sam već toliko puta čuo.
Katarina Jovanović, operska pevačica, je valjda usled angažmana na raznim jezicima naučila da oseća na nematernjim jezicima. I to se u njenom, rošinmarfijvskom vokalu, oseća. Dikcija dolazi spontano, fokus je na emociji, odmerenoj. I to je baš čudno, jer ko zna Katarinu, zna da se ona ne može pripitomiti, samo podmititi šarmom i zavođenjem. Bambi i Miki su uspeli u nemogućem. Da je "instrumentalizuju" za svoje potrebe, suprotno kapacitetima njenog ega i ličnosti. Katarina se kreće ovim pesmama s elegancijom od koje čitava scena može da uči. I prestane da rentira Biseru fakin Veletanlić kad god im treba tako nešto.
Kako nemam informacije ko su muški vokalisti na albumu (Bambi? Miki?), moram i njih da pohvalim. Stil koji su sebi nametnuli spasao im je glave.
Što ne znači da ne bih voleo da čujem sve ovo na srpskom. Ponavljam.
Section je downtempo album koji povremeno obitava u dubu, a povremeno dočarava puteve kojima su Talk Talk prošli kada su boje počele da se tope (najočiglednije u sporobudećoj Flowers). Iako se radi o debi ostvarenju ovog trija (+ drugari), on se kreće samouvereno i pokazuje snagu pređenih kilometara u triju muzičara i izvođača. Prijaće vam ako vam prijaju solo radovi Roisin Murphy iako nije toliko egzotičan i egotripičan. Najviše u Rockin Chair koja totalno zvuči kao da je Roisin kidnapovala I Want a Dog, Pet Shop Boys (sa Introspective, koji bih naveo kao još jednu komplimentarnu referencu). A sve to može i bez (jedva čujne?) Katarine u Move On, koja je čist seks, ako preferirate taj tempo. I onda ponovo sve to u Fascination, samo sa Katarinom?
Prijaće vam Section dok vozite lagano (auto ili bajs), naročito finalna Suddenly I Feel So Light koja se vrti oko dva zaigrana rifa na gitarici i basu dok ritam neprekidno najavljuje autoput na kome ćete možda sresti Darkwoode, ali se to nikada ne desi...
Prijaće vam svih letnjih popodneva.
SELEKTAH: 8maliminus/10
A ako je verovati Vuči, u Miniliniji su pored njega i Dule Petrović, Rahmanee, možda Vlaca, možda Bomla, ali ne verujem da je i Miki više, jer... Nekad su svi oni zajedno bili Teget i manje "tanc".
Kažem, ako je verovati Vuči, jer meni je teško da poverujem da sve odsvirano na albumu Rollin' nije mogao samo jedan čovek i jedna mašina. Jer mi se čini da su, čak i ne toliko davno, recimo krajem devedesetih i koju godinu kasnije, ovako nešto bez problema uspevali svi ti one-man/two-men projekti.
Minilinija definitivno nije Teget.
Moja očekivanja da se na osnovu intervjua ovde u "najgorem" slučaju radi o "organskoj klupskoj muzici", što je možda i istina, dosta su brzo i temeljno raspršena.
Rollin' je klupska muzika koja možda zvuči organskije, ali više zvuči de-mode, i definitivno je više de-mode nego retro.
Zvuči pasivno. Što ne znači sedativno.
Zvuči monotono.
Zvuči kao mašina. A ne kao pet i više ljudi.
Ne zvuči kao da je iz Srbije. Sem možda iz svih do sada navedenih razloga.
Vuče pevača nema. To što on možda negde nekako proviri možda može samo njega da zavarava. Ne kažem da je to samo po sebi minus (nekima je možda i plus), ali Rollin' je instrumentalni album, uprkos svim naporima da to ne bude skroz tako.
Rollin' je indikativno započet kao konceptualna celina, sa pulsirajućom, ali neritmičnom naslovnom temom koja svojom blago tenzičnom atmosferom počinje da dočarava film. Stvar se potom pretapa u FTP koja podseća na predvorja svih onih višeminutnih Underworld hitova iz druge polovine devedesetih pre nego što preraste u generični Dave Clarke tehno kome ni sirovi plasirani sempl "neke devojčice" ne pomaže da nas angažuje više. Tempo se lagano diže sa Hero u kojoj imamo nešto generičkih "rasta" momenata, po podjednako sterilno vođenoj temi. Keep On koketira sa Nile Rogers "džitrica-hausom" a la Get Lucky, s tim što ovde opet generično odrađeni "keep on pushin" refren instantno ubija svaki potenciju. Muzikal Deez i Going Out su malo više "intelidžent", ali podjednako neangažujući. U efektno naslovljenoj Teknoslavia, nažalost, ne dobijamo "tekno-Jugu", već još generičkog tehna sa sporo vozdižućim semplovima preko tromog ritma koji nije u upotrebi već više od dvadeset godina (ili ja toliko nisam kročio u klabing). Album zatvara nešto malo psihodeličnija Babylon Shall Fall, sa rasta momentima koji treba da nas podsete na Buriala ili King Midas Sound i slične post-dab tretmane "Jamajke", ali i to je urađeno s premalo duše.
Ako se na kraju pitate- šta koji k. toliki ljudi rade ovde, ako se ništa od toga ne čuje, onda Rollin', a ni Minilinija neće zakotrljati vašom mini-linijom. I to neće biti vaš gubitak.
Ostaje nada da je uživo sve ovo uzbudljivije.
SELEKTAH: 2/10
Катарина је Јовановић (lat. Popović?): https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Bella_Technika
ReplyDelete"ležerna kao Parižanka koja vara muža" :*
ispravljeno. sva sreća pa te imam!
Deletesad mi ostaje radost što katarinu popović tek treba da upoznam...
katarina jovanović vredi za dve! (nasnimljeni smeh publike)
Delete8+2=10 Znaci da pustimo oba albuma istovremeno za vrhunski ugodjaj
ReplyDeleteZapravo su oba albuma donela baš previše očiglednu potvrdu da su se DD popičkali zbog para (zbog pičaka teško u njinim godinama, mada je Miki Ristić uvek umeo oko sebe da oroji kvalitetnu ženskad, ko Pavle Veljković kad progovori). Zaista je teško poverovati da ih je matični orkestar sprečavao da dosegnu ove fantastične kreativne domete. Tim pre što je BT nastavila poznu DD tradiciju pravljenja muzike koja su lako može prodati za podlogu Idea supermarketima. U kojima naše ćerke, sestre i žene bivaju izrabljivane, što je još jedan element kontinuiteta sa ekonomskom ideologijom koju je pozni i nepozni B92 zdušno propagirao. Ova Vučina prijava sa početka kombinovane recenzije je classy, vidi se da je jedini u DD umeo s rečima. A i Minilinija je više taj neki matori rejveri fazon - jadno i neprijatno u izvedbi, ali rispektah za stav. Dakle, prednost muzičkom stubu u mom slučaju. I to samo zato što je na suprotnom tasu bukvalno ništa, uprkos Katarini Jovanović (da nastavim sa ovim prefinjenim humorom Binga Dinga).
ReplyDeletetri stvari sam pokupio iz tvog komentara:
Delete1) žene samo timski (ili kao pičke tj ženskad ili kao porodični mini-komplet)
2) nije problem što samo žene (treba da) idu u supermarkete, već što su tamo izrabljene. i bez zaštite.
3) bendovi bez žena imaju veću težinu tj stav
iz ove prefinjene analize ti ćeš sam skapirati ostalo.
"Tim pre što je BT nastavila poznu DD tradiciju pravljenja muzike koja su lako može prodati za podlogu Idea supermarketima. U kojima naše ćerke, sestre i žene bivaju izrabljivane, što je još jedan element kontinuiteta sa ekonomskom ideologijom koju je pozni i nepozni B92 zdušno propagirao...….." meni je uvek DD bio sinonim za B92 - i obrnuto. Kako su ovi muzicki isli od Usamljeni hasisar do Zivot pocinje u...tako se menjala matrica b92....ovde ne mislim na kvalitet samo na stil (starenja). Za supermarket muziku nisam bas siguran, ali jesu postali fancy, blazirani i samozaljubljeni, skoro kao masina po zvuku... I radio i bend. Stoga RIP.
ReplyDeleteinteresantna paralela.
Deleteradio aparat = bella technika? ili?