Iskreno, ne znam da li je angažman rediteljskog tima, Anne Boden & Ryana Flecka, čiji nijedan od prethodna četiri indi filma nije koštao koliko frizur-majstor za Brie Larson u ovom filmu, da se pozabave 150+m$ skupim megaspektaklom, dokaz holivudske dekadencije, neinventivnosti, rizikovanja ili očekivanja da će još neko uraditi nešto zabavno sa Marvelovim junakom kao onaj Novozelanđanin sa Thorom.
Na kraju, ništa se posebno nije desilo. Sem što smo jednu nadrealnu scenu ispratili Nirvaninom Come As You Are i imali smo priliku da vidimo kako Annette Bening pravi idiota od sebe za, verovatno, skupe pare.
Problem Captain Marvela, koji u Marvelovom univerzumu deluje moćno tj najmoćnije tj nepobedivo, kao Superman u DC toru, i nije toliko u samom filmu, koji ima nešto od "rokenrola" prvog Transformers, pre svega u relaksiranom odnosu prema temi, koliko u činjenici da nam Kapetanica stiže kao 72. Marvelova junakinja, koja je pri tome zbudžena između dva "krunska" ostvarenja celog dosadašnjeg opusa. Njena posebnost izgubljena je i izlizana na traci sa koje superheroji ispadaju već dve dekade za nama. Ali i u relativno pretumbanoj inverziji priče koja nam je već dala Supermana.
Dakle, geneza heroja ovde ide unazad, jer heroina razrešava sopstvenu amneziju na putu do ostvarenja svih svojih moći i identiteta. Usput s neba silazi na zemlju, gde dobija dragocenu pomoć Zemljana, ali i zelenih vanzemaljaca (što je nedovoljno afektiran ironični momenat), samo da bi se potom, kroz par gorućih karate susreta obračunala sa pretpostavljenima za koje je do tada verovala da su joj prijatelji i mentori.
Brie Larson ima šmeka, ali Boden, Fleck i grupa autora na scenariju, nisu joj dali previše materijala, sem potpuno-"ko piletu sise"-majice Nine Inch Nails, da svoju Kapetanicu utvrdi kao neku opaku cicu. Koja, u najboljem slučaju, na kraju najviše ostavlja utisak "plavuše" koja je preživela "slešer" i to je jedino čini posebnom. Ni gradacija njenih moći nije najjasnija, s obzirom da ona na početku filma deluje kao da je u punoj snazi, samo da bi ista potom minula i u poslednjoj trećini se vratila jača i bolja nego pre. Toliko jača da se s razlogom pitate- a što se samo ona nije šibala sa Thanosom, jer očigledno svi ostali Avendžeri ne mogu ni da joj prismrde.
Ah, da, Samuela L. Jacksona, kao agenta pro-vanzemaljske organizacije S.H.I.E.L.D. ogrebe mačka tj iskopa mu oko. I on ništa. Par sati kasnije, sedi na večeri sa onom cediljkom koju stavljamo na odvod sudopere da spreči krupnije mrve preko oka i ćaska s društvom.
Takav je otprilike ovaj film.
Dekadentan, neinventivan, rizičan i neprekidno budi nadu da će biti duhovit.
SELEKTAH: 2plus/10
No comments:
Post a Comment