Metacritic: 77/100
The Guardian (Peter Bradshaw): *****/*****
Da je Claire Denis počesto smuti, pa prospi i nije tajna. Da Robert Pattison iz sve snage reinkarnira epohu sedamdesetih i slavnog holivudskog glumca koji se predaje svakom autorskom, a naročito europskom projektu, u potrazi za "esencijom i rešpektom branše", također nije tajna.
Da li je od njihove zajedničke saradnje stvarno trebalo očekivati nešto?
Stvarno se pitam.
High Life relativno brzo otkriva da su njegovi akteri jedan astronaut i jedna beba, koji žive u nekom kontejneru nalik na svemirski brod (ili obrnuto). Mojoj preranoj radosti da će Denis da radi neku intelektualnu parodiju na The Martian ili svoju verziju Tri astronauta (dva mrtva) i beba prerano je prerezan grkljan scenom u kojoj Juliet Binoche jaše metalni dildo kao da je mehanički bik.
Sve sa prvo naslućenim, pa prikazanim žbunom ispod koga se sve to dešava.
Iz vrlo hermetične i naglašeno izumetničarene radnje možda sam naslutio da su ljudi, u potrazi za spasom?, slali prvo kučiće, pa zatvorenike u kosmos. I da je na jednom od tih brodova jedna doktorka pokušavala da među poslatim zatvorenicima začne život (što je ili bilo problem, ili je bilo zabranjeno, u svakom slučaju dajem 200EUR na sto da vas odgovor na to apsolutno nikada neće zanimati!) i to joj na kraju polazi za rukom za Pattisonom, koga praktično siluje kroz neki od tih eksperimenata, ili on tako može da se oseća (opet stvar za debatu uz litre vina sa napaljenim francuskim feministkinjama nakon dobre večere).
Nakon što Pattisona prikaže kao brižnog oca, vrednog domara broda i solidnog baštovana, radnja se cepa na flešbekove i flešforvarde, gde ovi prikazuju kako je došlo do toga da Pattison bude jedini preživeli na brodu, a ovi drugi pokazuju kako sa odraslom ćerkom, tinejdžerkom, pokušava da se katapultira na drugu planetu, što po žutom "fletlajnu" koji se na kraju širi metaforično naslućuje da im je stvar uspela.
O čemu je High Life, majkemi nemam pojma. Na stranu što film aktivno radi na tome da me to ni ne interesuje, ali ova vrsta radikalno-studentskog miksovanja seksa, fantazije i naučne-fantastike zaista deluje kao neki neotkriveni patrljak iz sedamdesetih, kada su ovakve sekstaze mogle da budu i nektar za um.
Sad idem da vidim zašto je Peteru ovo remek-delo, pa se vraćam.
(...)
Po Bradshawu nekog narativa ima, da ne spojlujem, i on tako interpretiran kanda poručuje da je "incest neminovan i okej, jer ljudska vrsta...". Sve ostalo je u osećanjima, atmosferi i Tarkovskom. Pa vi vidite.
SELEKTAH: 1/10
The Guardian (Peter Bradshaw): *****/*****
Da je Claire Denis počesto smuti, pa prospi i nije tajna. Da Robert Pattison iz sve snage reinkarnira epohu sedamdesetih i slavnog holivudskog glumca koji se predaje svakom autorskom, a naročito europskom projektu, u potrazi za "esencijom i rešpektom branše", također nije tajna.
Da li je od njihove zajedničke saradnje stvarno trebalo očekivati nešto?
Stvarno se pitam.
High Life relativno brzo otkriva da su njegovi akteri jedan astronaut i jedna beba, koji žive u nekom kontejneru nalik na svemirski brod (ili obrnuto). Mojoj preranoj radosti da će Denis da radi neku intelektualnu parodiju na The Martian ili svoju verziju Tri astronauta (dva mrtva) i beba prerano je prerezan grkljan scenom u kojoj Juliet Binoche jaše metalni dildo kao da je mehanički bik.
Sve sa prvo naslućenim, pa prikazanim žbunom ispod koga se sve to dešava.
Iz vrlo hermetične i naglašeno izumetničarene radnje možda sam naslutio da su ljudi, u potrazi za spasom?, slali prvo kučiće, pa zatvorenike u kosmos. I da je na jednom od tih brodova jedna doktorka pokušavala da među poslatim zatvorenicima začne život (što je ili bilo problem, ili je bilo zabranjeno, u svakom slučaju dajem 200EUR na sto da vas odgovor na to apsolutno nikada neće zanimati!) i to joj na kraju polazi za rukom za Pattisonom, koga praktično siluje kroz neki od tih eksperimenata, ili on tako može da se oseća (opet stvar za debatu uz litre vina sa napaljenim francuskim feministkinjama nakon dobre večere).
Nakon što Pattisona prikaže kao brižnog oca, vrednog domara broda i solidnog baštovana, radnja se cepa na flešbekove i flešforvarde, gde ovi prikazuju kako je došlo do toga da Pattison bude jedini preživeli na brodu, a ovi drugi pokazuju kako sa odraslom ćerkom, tinejdžerkom, pokušava da se katapultira na drugu planetu, što po žutom "fletlajnu" koji se na kraju širi metaforično naslućuje da im je stvar uspela.
O čemu je High Life, majkemi nemam pojma. Na stranu što film aktivno radi na tome da me to ni ne interesuje, ali ova vrsta radikalno-studentskog miksovanja seksa, fantazije i naučne-fantastike zaista deluje kao neki neotkriveni patrljak iz sedamdesetih, kada su ovakve sekstaze mogle da budu i nektar za um.
Sad idem da vidim zašto je Peteru ovo remek-delo, pa se vraćam.
(...)
Po Bradshawu nekog narativa ima, da ne spojlujem, i on tako interpretiran kanda poručuje da je "incest neminovan i okej, jer ljudska vrsta...". Sve ostalo je u osećanjima, atmosferi i Tarkovskom. Pa vi vidite.
SELEKTAH: 1/10
No comments:
Post a Comment