DEADWOOD: THE MOVIE

DESET GODINA! se HBO opirao sve manje upornim željama fanova da se nakon tri sezone skrpi kakav-takav kraj neslavno prekinutom Deadwoodu.
U međuvremenu je došlo do raznih promena vlasništva, HBO-u je isporučena molba za daleko više igranog sadržaja, a desilo se da svi glavni akteri Deadwood (David Milch included!) ne rade ništa pametnije, ili ništa, i... oproštajni film je prošle godine najavljen i ove godine isporučen.

Ne znam kako vi, ali meni je Deadwood u top 10 najboljih serija ikada. Ovaj jedinstveni miks šekspirovskog diskursa i sirove slike Divljeg zapada unikatna je ilustracija da svi mi živimo na obodu "mokrog čvora" i da nije toliko bitno da li gledamo u zvezde, jer one su tu, pa su tu. Deadwood je bukvalno trebalo čitati sa ekrana. Milch u svom, verovatno, najelokventnijem izdanju.

Takav stav prema ovoj seriji samo je doprineo tome da se nakon gledanja Deadwood "d filma" osetim kao mlada kojoj su moldavski teroristi upali na svadbu i pobili sve milo i drago, a mladoženji pucali u glavu pred njenim očima, samo da bi se vratili i zaboli joj dve čakije u predelu jajnih ćelija, ne bi li osigurali i da sa drugim nema poroda.

Želim da verujem da je Milch mrzeo ideju filma, kao poražavajuće verzije tj poražavajućeg tipa završetka nečega što je godinama pažljivo gradio. I onda je odlučio da se osveti HBO-u za pruženu priliku.

Jer Deadwood: The Movie izgleda kao finale This Is Us, prilika da se svi ponovo okupe, da vidimo kako ih je život plemenito častio lepim stvarima (sve sem Charlieja), da ih jedan nemio događaj opet okupi u bolnoj, surovoj, ali pravednoj stvari, i da se na kraju sve zalije jednom mekom smrću, jer red je. I TAKO JEBENO I BI!!!

Događaji nastavljaju priču deset godina kasnije, ali subjektivni osećaj je da možda nije prošla ni godina dana, tj ni devet meseci, jer svi su manje-više tamo gde smo ih ostavili. Trixie je trudna sa Solom i oni (tek sada!!!) čekaju svoje prvo dete. Alma pristiže u grad sa poraslom Sofijom, da kao uspešna preduzetnica investira u nekretnine. Seth je i dalje šerif, ali i otac svojoj mnogočlanoj veseloj porodici. Al, AL' BUKVALNO!, ništa drugo ne radi u filmu, sem što izlazi na terasu i gleda šta se dešava na ulici. I boluje. Samo da bi na kraju filma umro. Jao, spojler, soriška, NOT! A i Calamity se nakon desetogodišnjeg lutanja vraća po voljenu Joanie. I siroti Mr. Wu je i dalje tu, u malo boljem odelu, ali i dalje uzgaja svinje, sa istom "namenom", s tim što, neznamzašto, taj apsekt smrdi malo više rasistički nego pre (možda zato što je samo fora, a ne potreba radnje i karaktera). A tu je i zli senator Hearst koga Trixie nije ubila kad je trebalo. On se sada vraća kao prototip političara-zemljoposednika koji je nameren da Charliejevu zemlju kupi po svaku cenu...
... pa ga ubije, da bi to postigao...
... pa mu se ekipa, kao JEDINOM OČIGLEDNOM KRIVCU ZA TO, sveti.
I skoro osveti, ali je glas razuma stigao i u Deadwood, pa se deljenje pravde šakom i kapom prekine na vrhuncu. A i Mr. Wu-ove svinje su već pojele jednog plaćenog ubicu tog dana...

Dakle, Deadwood nije samo Alovom smrću na kraju filma prestao da postoji, već umire od prve scene i Anne of Green Gablesa-voza u stanici koji nam ne naslućuje samo novu, umivenu etapu u životu grada i regiona, već i novu sadržajno-stilsku etapu u završnici serije. Nakon toga sledi banalan zaplet sa još banalnijim raspletom, prilika da se promuvamo kroz sve drage likove, aktivno zaboravimo šta smo u ovoj seriji voleli (čak i dijaloških bravura jedva da ima) i da potom zažalimo što smo preko hleba tražili pogače.

SELEKTAH: 1/10