VELVET BUZZSAW

Recimo da je Twilight Zone moralna priča protkana misterioznim elementima.
Recimo da je Black Mirror Twilight Zone-priča protkana sa malo više humora (ironije) i snažnijim fokusom na tehnologiju.
U tom kontekstu, Velvet Buzzsaw je na dva sata razvučena epizoda koja je pokušala da moralnu lekciju i misterij prvog snažnije protka modernom satirom drugog (minus tehnologija) očigledno se oslanjajući na njegovu aktuelnu popularnost.

Film je režirao proslavljeni scenarista i manje proslavljeni reditelj Dan Gilroy o čijem rediteljskom prvencu, Nightcrawler, također nisam imao naročito (drugačije) mišljenje.

Velvet Buzzsaw, nazvan prema pankerskom bendu iz mladih dana velike losanđeleske galeristkinje Rhodore (koji je stvarao vođen "no death no art" maksimom), bavi se fatalnom kolekcijom umetničkih radova počivšeg slikara Vetrila Deasea koja na misteriozne načine dolazi glave svima koji bi da profitiraju na njoj. I dok je taj aspekt filma sproveden na "čizi", ali efektan horor način, ostatak filma mahom se bavi (neočekivanom?!) hipokrizijom koja prožima galerijsko-kritičarski aspekt bavljenja modernom umetnošću. I dok Gilroy možda staromodno, ali vizuelno zabavno prikazuje kako neupokojeni Vetrilovi duhovi dolaze glave jednom po jednom galeristi, blekmirorovski aspekt priče, svojim "in yr face" pristupom junacima i njihovim licemernim prirodama, nesređenim emotivnim životima i skoro almodavarskovskim ljubavnim zavrzlamama, deluje kao da je ispao iz nekog drugog filma. Velvet Buzzsaw od početka do kraja pokušava da pomiri sudar dva žanra (nešto što Black Mirror neprekidno radi), ali u tom sudaru više ostavlja iskarikirani utisak "palp" materijala, nego finu fuziju kakvu recimo Lynch ili Refn uspevaju da postignu, držeći pre svega čitavu stvar pod jednim krovom svojom markantnom i dominirajućom atmosferom. Koju Velvet Buzzsaw nema. I tome je najviše kriva nevešta i rutinska Gilroy-eva režija.

S druge strane, hipokrizija "art scene" nije ni novina, niti Gilroy na bilo koji način uspeva da objasni njen značaj za naše živote, a još manje da bavljenje tim biznisom pred nas prikaže kroz neki zanimljiv i znalački aspekt. Zbog toga Velvet Buzzsaw biva samo slešer realizovan apstraktnijim oruđem koji nešto od interesantnosti donosi samo relativno atipični(ji)m setingom za taj žanr.

SELEKTAH: 3plus/10