BIRDS OF PASSAGE

Birds Of Passage, urađen prema istinitom događaju, je folk pesma pretočena u film. I ta pesma, iz pet delova, peva o tome kako su dva, bratska, plemena, u jednom od delova Kolumbije, počela da uzgajaju i prodaju marihuanu za dalju distribuciju u Americi, i kako je to dovelo do njihovog sukoba, a potom i međusobnog istrebljenja.
A sve počinje prosidbom.

Naziv filma, "ptice selice" aludira na naše kratko prisustvo na ovoj planeti tj "ranjivost života", ali može da simboliše i jedinu preživelu članicu plemena koja sa svojim kozama krstari pustinjom i zainteresovanima priča svoju priču. A možda ima i neke "tamošnje" simbolike, s obzirom da ptice tokom filma, kao i snovi, imaju ogromnu ulogu u tumačenju sudbine i budućnosti junaka. Uglavnom loše.

Film je ko-režirao Ciro Guerra, zajedno sa Cristinom Gallego, koga pamtimo po čudesnom Embrace Of The Serpent, koji se sa sličnom referentnošću na Marqueza također bavio avanturama (tj pričom) "poslednjeg ratnika" svog plemena.  Kao i taj film i ovaj, zahvaljujući vrlo autentičnom kastu i lokacijama, poseduje magičan antropološki aspekt koji uspešno parira samoj legendi. I kao i taj film, i ovaj nosi snažnu moralnu poruku o pošastima koje donosi igranje sa đavolom tj kapitalizmom. Guerro i Gallego sa dosta simpatije razvijaju priču o Rapayetu koji da bi dobio ruku pripadnice drugog plemena mora da pribavi bogat miraz. I da bi u tome uspeo, sa svojim prijateljem i drugim rođakom on se upušta u šverc marihuanom, što polako postaje sve lukrativniji biznis za sve upletene...

Sa nekakvom nedorečenom tragi-komičnošću autori bez mnogo pauza pokazuju kako pohlepa, rasizam prema nepripadnicima svog plemena i nefleksibilno patrijarhalno ustrojstvo njihovog društva prave sve više problema koji se sve brutalnije rešavaju. Bez šanse za izmirenjem. U isto vreme, film lagano diskutuje i sa tim da li su promene neophodne tj da li bi sve bilo bolje da pleme nije dobilo priliku za udobnijim životom. Da li kroz svoj film Guerro i Gallego prave metaforičnu genezu društvenog stropoštaja cele Kolumbije, čak i ako nije istina, deluje verovatno.

Ako je jedna stvar, koja nije mala, nedostajala ovom filmu da bude veliki kao Embrace... to je što autori nisu više vremena proveli s junacima, što nije postojalo par niša scena u kojima bi napravili pauzu da ih "osetimo". Radnja filma neprekidno teče i on nijednog trenutka nije dosadan, ali u tom "žurnom" hodu izgubila se prilika da sve ovo preraste u "Once upon a time in Columbia" vrstu epika i ostalo je negde na domak toga da bude "samo" kolumbijski Dom za vešanje ili nešto slično.

Ako ste za špageti nešnal džiogrefik, bolje od ovoga skoro nisam gledao.

SELEKTAH: 8minusminus/10