Ibiza: The Silent Movie izgleda kao film zasnovan na kodeksu "Generacije Z" da "sve može". Pa tako i film koji režira legenda britanskog filma, Julian Temple, o Ibici, kao samom ostrvu, ali i kulturnom fenomenu, koji će, iz samo njemu znanih razloga biti "nemi". Iako nije.
Dakle, ako vas istorija Ibice, ostrva, i Ibice kao turističke i klupske meke sveta ne interesuje bojim se da će vas povremeni palp ovog ostvarenja i njegova vizuelna B-rešenja još više iznervirati. Temple, svoj nemi film, praktično, od početka do kraja pokriva muzikom, i to muzikom koja je definisala njegovu "klupsku" eru, od sedamdesetih na ovamo. Mislim da ćemo samo u dva navrata čuti junake arhivskih materijala kako nešto govore, a uglavnom ćemo pratiti popartično plasirane telope.
Film nas hronološki upoznaje sa istorijom Ibice, ali bukvalno od nastanka samog kopna sudarom dva kontinenta, preko njegove "Feničanske" faze, zatim prepuštanja gusarima i zaboravu nakon što je Ibičanin Kristofor Kolombo otkrio novu zemlju i preusmerio sav fokus sveta na eksploataciju tog dela sveta. Potom učimo o novom dobu koje dolazi s nacistima, dadaistima i frankistima, posleratovskoj obnovi u kojoj su Frankovi generali prepoznali turistički potencijal i konačno rađanju klupske kulture na temeljima rasteranih bitnika i hipika.
Temple očigledno nije imao bogznakakav budžet, pa se film koristi svim mogućim načinima da ilustruje ono što prikazuje, od arhivskih inserata, preko inserata iz igranih filmova do, retkih i idiotskih rekonstrukcija određenih epoha, pa tako u jednoj od njih Bez iz Happy Mondays skakuće naokolo s bakljom i igra boga plesa, Besa, koji je rasterao zmije otrovnice sa ostrva... Video kulisa ima neki "pajtonovski" vajb, iako je osnovni narativ dosta akademski i ozbiljan i tretira svoju temu kao magistarski rad.
Sumnjam da ćete bolju i "vikipedijastičniju" elaboraciju Ibice naći negde drugde, ali sasvim sigurno ona neće biti protkana sa toliko dobre muzike kao ovde. Temple je, očigledno, imao vrlo pouzdane konsultante i taj postmoderni ulaz u istoriju ostrva i njenu fizionomiju kolevke "klupskog života", koja je brutalnim kapitalističkim nadiranjem pretvorena u neku vrstu klupske farme, serviran je kao njena nepresušna i i dalje vitalna snaga.
SELEKTAH: 7minus/10
No comments:
Post a Comment