U želji da osvežimo naš neseksualni život, Žozefina i ja smo odlučili da u susret najomiljenijem prazniku naše dece televizijske večeri začinimo serijom neodgledanih horora. Kakva kobna greška...
Crawl je film kome smo se vrlo radovali. Ne samo zato što je sniman u Srbiji uz nesebičnu pomoć proverenog majstora horora, Aleksandra Vučića, i njegovog tima grbavih Igora, već i zbog toga što film potpisuje naš omiljeni Alejandre Aja, od koga uvek očekujemo da bude malo zliji i nestašniji od svojih američkih kolega. A ja sam se potajno radovao susretu sa "mokrom" Kayom Scodelario, što je sve u granicama #meToo interesovanja za "heroinu u hororu".
Najveći horor dolazi od činjenice da Kaya više nije mistična cica koja nas je raspaljivala dok smo gledali Skins, kao i da je Aja uopšte ne izlaže našem "gejzu" u razgolićenosti koju sugeriše premisa da se sedamdeset posto radnje filma odvija u vodi. Kao i da je zgodno plivačko telo u bazenu verovatno njena dublerka.
No, koga to ne zanima ili to uspe da prevaziđe, ne sačekuje zabava kakvoj smo se nadali od vrlo "ajastog" zapleta- uragani šibaju Floridom, poplave su na sve strane, jedna ćerka odlazi u stari dom svojih roditelja da vidi šta se dešava s ocem, kome skorašnji razvod baš nije prijao. Nalazi ga onesvešćenog i ranjenog u podrumu, zajedno sa još dva ogromna aligatora koja su doplivala unutra sa poplavom...
Najveći problem Ajinog filma u odnosu, recimo, na ostvarenje Piranha 3D, u kome je vrlo sladostrasno otkrivao kako priroda može da bude neprijatna, jeste što Crawl više deluje kao rekonstrukcija "istinite priče", nego kao njena napeta i filmična ekranizacija. Aligatori se relativno rano pojave, relativno rano obave napade nakon kojih nije jasno kako su akteri uspeli da sačuvaju zagrižene udove, intimna drama između oca i ćerke također više pasuje Hallmark sadržajima, nego Ajinim crnohumornim i/ili kemp psihologizacijama. Otprilike, kao da je neko želeo da Aja posegne za The Shallows, Ajinog evro-zemljaka, Jaume Collet-Serre, koji je u svom filmu o devojci i ajkuli postigao i akciju, ali i zadovoljio kritičare dramski i psihološki vešto elaboriranom pričom. A Aja je želeo samo da se zabavlja sa aligatorima.
S obzirom da imamo samo dva aktera i sve više aligatora, kako se muke komplikuju, gledalac je sve slabije uveren u verovatnost razvoja događaja i "superherojstvo" aktera koji uprkos sve ozbiljnijim napadima bivaju sve otporniji u preživljavanju, što neumitno uništava realističnost prosedea, a već je kasno za "zabavu radi zabave".
A možda ne treba da nas čudi da je Aleksandar Vučić sufinansirao još jedan neuspešan projekat.
SELEKTAH: 4/10
Crawl je film kome smo se vrlo radovali. Ne samo zato što je sniman u Srbiji uz nesebičnu pomoć proverenog majstora horora, Aleksandra Vučića, i njegovog tima grbavih Igora, već i zbog toga što film potpisuje naš omiljeni Alejandre Aja, od koga uvek očekujemo da bude malo zliji i nestašniji od svojih američkih kolega. A ja sam se potajno radovao susretu sa "mokrom" Kayom Scodelario, što je sve u granicama #meToo interesovanja za "heroinu u hororu".
Najveći horor dolazi od činjenice da Kaya više nije mistična cica koja nas je raspaljivala dok smo gledali Skins, kao i da je Aja uopšte ne izlaže našem "gejzu" u razgolićenosti koju sugeriše premisa da se sedamdeset posto radnje filma odvija u vodi. Kao i da je zgodno plivačko telo u bazenu verovatno njena dublerka.
No, koga to ne zanima ili to uspe da prevaziđe, ne sačekuje zabava kakvoj smo se nadali od vrlo "ajastog" zapleta- uragani šibaju Floridom, poplave su na sve strane, jedna ćerka odlazi u stari dom svojih roditelja da vidi šta se dešava s ocem, kome skorašnji razvod baš nije prijao. Nalazi ga onesvešćenog i ranjenog u podrumu, zajedno sa još dva ogromna aligatora koja su doplivala unutra sa poplavom...
Najveći problem Ajinog filma u odnosu, recimo, na ostvarenje Piranha 3D, u kome je vrlo sladostrasno otkrivao kako priroda može da bude neprijatna, jeste što Crawl više deluje kao rekonstrukcija "istinite priče", nego kao njena napeta i filmična ekranizacija. Aligatori se relativno rano pojave, relativno rano obave napade nakon kojih nije jasno kako su akteri uspeli da sačuvaju zagrižene udove, intimna drama između oca i ćerke također više pasuje Hallmark sadržajima, nego Ajinim crnohumornim i/ili kemp psihologizacijama. Otprilike, kao da je neko želeo da Aja posegne za The Shallows, Ajinog evro-zemljaka, Jaume Collet-Serre, koji je u svom filmu o devojci i ajkuli postigao i akciju, ali i zadovoljio kritičare dramski i psihološki vešto elaboriranom pričom. A Aja je želeo samo da se zabavlja sa aligatorima.
S obzirom da imamo samo dva aktera i sve više aligatora, kako se muke komplikuju, gledalac je sve slabije uveren u verovatnost razvoja događaja i "superherojstvo" aktera koji uprkos sve ozbiljnijim napadima bivaju sve otporniji u preživljavanju, što neumitno uništava realističnost prosedea, a već je kasno za "zabavu radi zabave".
A možda ne treba da nas čudi da je Aleksandar Vučić sufinansirao još jedan neuspešan projekat.
SELEKTAH: 4/10
Film columnist Pete Hammond, who was attending the 2019 Governors Awards, revealed that a conversation with Tarantino led to the director naming Alexandre Aja’s disaster horror film Crawl as his number one.
ReplyDelete“Tarantino told me that, as incredible as he says it might sound, he thinks his favourite film so far this year just might be — wait for it — Crawl,” Hammond wrote for Deadline. “That’s right, the alligators-in-a-hurricane movie directed by Alexandre Aja that Paramount released a couple of weeks before QT’s movie came out in July.”
He added: “Tarantino says it impressed him in every way, in terms of pure filmmaking.”