Nisam želeo ovaj film.
Sorry, but nisam.
A ne mogu da razumem ni zašto Vince Gilligan šest godina (skoro u dan!) nakon kraja Breaking Bad snima jednu produženu epizodu koja nam otkriva šta se desilo s Jessiejem nakon što ga je Walter oslobodio i potom izginuo. Mislim, ako tada nije bilo razloga da se sve ovo ispriča, šest godina kasnije isti možemo potražiti jedino u i dalje dubokom Netflixovom džepu, kao i u njihovoj i dalje neisprofilisanoj produkciji i pameti, ali i u činjenici da uprkos Better Call Saul, The Path i drugim još manje bitnim ostvarenjima, ni Gilligan, ni Aaron Paul nisu makli previše daleko od Breaking Bad. Kao i da izvesno podsećanje na njihovo učešće u tom remek delu i dalje može samo da prija njihovim karijerama. Pare na stranu.
El Camino: A Breaking Bad Movie nosi ime po automobilu kojim Jessie utekne s mesta zločina i svog zatočeništva, tj otisne se ka slobodi, koja ga, od svih mesta, a to nam jedan flešbek sa Mikeom otkriva, čeka od svih mesta- u Aljasci! Na drugom kraju Amerike, drugim rečima. Za nas bi daleko intrigantnije trebalo da bude šta znači ono "a Breaking Bad movie", sem što pravi vezu sa jednom od najboljih serija ikada. Da li je autor (a Gilligan je ovde i scenarista i reditelj) želeo samo da se nadoveže ili da nam kaže da ovaj film nosi sve ono što je nosila i serija, usuđujem se da pretpostavim da tu pretpostavlja i prisustvo svih njenih vrhunskih kvaliteta. Što je samo delimično tačno.
El Camino je koncpiran kao film o bekstvu, sa flešbekovima. Gde ovo prvo pravi nešto od one apsurdno-crnohumorne-teskobne "Breaking Bad" drame i akcije, a ovo drugo otvara prostor da vidimo sve one junake (minus Saul) koji su obeležili seriju, a neki više nisu ni među živima. Pa je centralno mesto ove druge namere jedan od prvih razgovora koje su Jessie i Walter poveli nakon prve ture "kreka", a na temu budućnosti, koja tada nije izgledala nimalo komplikovano kakvom se ispostavila. I u toj sceni zaokružuje se, iscrpljuje i završava Breaking Bad, i serija i film, zapravo. Tom obostranom naivnošću koja je od početka imala otac-sin dobre namere.
Nešto od "Breaking Bad" ideje krije se i u tom kontinuiranom suprostavljanju Jessiejevih aktuelnih muka, da pobegne iz Albakurkija, sa mukama koje je morao da podnosi dok je bio u zatočeništvu, i koje zapravo pravdaju njegov crnohumorno osporavani napor da pobegne. Jessie se nagojio i sem vatrostalnog pogleda nikada nije bio naročit glumac, pa El Camino malčice trpi u naporu da kroz njega iznese "Breaking Bad" kome je ipak više kumovao "Heisenberg", bez koga i deo večito zlokobne atmosfere ozbiljno manjka.
El Camino je simpatičan, post-Coenovski filmić, koji ne kompromituje svoje poreklo, ali mu ni na koji način posebno ne doprinosi, sem što zainteresovsnima za to "kako je Jessie završio" pruža priliku da to saznaju i "na kvarno" se još malo podruže sa junacima i setingom serije. Da sam sentimentalan na ovaj način, možda bi trebalo da Gilliaganu i Netflixu budem zahvalan na ovom poklonu, ali, ipak, više držim da je ovo, uprkos rezultatu, pre bilo nepotrebno, nego neophodno.
SELEKTAH: 6/10
No comments:
Post a Comment