Kad već dolaze u Beograd, 12. oktobra u Elektropionir (od 21h), što da ne podržim?*
Prva pesma traje 17 minuta, druga 13, treća 17, četvrta 13. To mora da je slučajno. I što bi Marina Abramović rekla- nema ništa konceptualnije od našeg organizma.
Kraut trio iz Čilea. Jebiga, ako svraćate na ovaj blog ili se napajate na izvoru Moć veštica, onda bi i na nečuto trebalo da imate neki stav o tome. Ili radoznalost. Ili i jedno i drugo.
Na njihovoj Bandcamp stranici muzika na ovom albumu markirana je (i) kao "trance". Nema sumnje da oni znaju najbolje.
Biće zajebano ako na koncertu ne bude dozvoljeno ležanje na podu. Tj padanje u "trance".
U ovom trenutku sada, bez ikakve namere da isto (preslušavanjem) proverim, ja bih rekao da Follakzoid i ovim, četvrtim po redu, albumom samo nastavljaju da padaju u "trance". Možda je sada samo za nijansu saundtrakičnije nego pre (početak III stvari), kao i namera da bend kreira intro u nešto što bi potom preraslo u isto toliko dugu (ili dužu) pesmu (sad već) pretposlednje inkarnacije Swans.
Ne bi mi bilo teško da poverujem da su Follakzoid omiljeni (čileanski) bend Davida Lyncha. Jer iako ova muzika protiče bez vokala (najvećim delom albuma od istog nema ni traga ni...), malo nepažljivije zažmurite i bez problema ćete čuti kako David vokodirano mrmlja upustva za korišćenje mašine za sudove na šta horde autističnih japanskih duhova, kao po komandi, prelaze iz jedne dimenzije u drugu. Follakzoidu (Follakzoidima?) se, baš kao ni Davidu, ne žuri. Ritam sugeriše samo neizbežnost. Mislim, III stvar je od pola tehno. Nema veze što je podijum od živog peska.
Atom TM je producirao ovaj album i kako bend kaže/priznaje, pola zasluge za njegov zvuk i izgled pripada njemu, jer on je uobličio, bez ikakvih restrikcija, zvuke koje mu je bend poslao, nakon tromesečnog muziciranja. Pre je bend u cugu i u studiju izbacivao materijal iz sebe. Interesantno. Da imate poverenja da se nekome u tolikoj meri predate. I da li je ovo samo "Atom TM" verzija snimljenog materijala?
I, sam po sebi, nije previše originalan. Ceo dub-tehno zvuči ovako. Andy Stott, Rhythm and Sound, Monolake, pa čak i Leftfield kad se potrudi. Deo njegovog organskog porekla izgubio se u Atom TM-ovom industrijskom kroju koji je previše uniformisao teme, dao im nepotrebnu konciznost i rafiniranost. A deluje mi da bi sve u suprotnom smeru bilo interesantnije. Neki Steve Albini? Ili Jeff Tweedy, čak!
Što ne znači da je ovo loše. I da ako vam je već loše da vam neće biti još lošije tj strašnije tj neizbežnije tj da ćete lako pasti u "trance". Negde pred kraj IIII pesme izbrisaće se granice između Follakzoid i Underworld (iz Dubnobass... faze) i vi ćete se tražiti u maglama istog duhovnog andergraunda.
Kapiram da je na drogama sve (ovo) drugačije. Treba probati.
SELEKTAH: 6/10 po danu, 8/10 po noći
*sve neophodne informacije
Prva pesma traje 17 minuta, druga 13, treća 17, četvrta 13. To mora da je slučajno. I što bi Marina Abramović rekla- nema ništa konceptualnije od našeg organizma.
Kraut trio iz Čilea. Jebiga, ako svraćate na ovaj blog ili se napajate na izvoru Moć veštica, onda bi i na nečuto trebalo da imate neki stav o tome. Ili radoznalost. Ili i jedno i drugo.
Na njihovoj Bandcamp stranici muzika na ovom albumu markirana je (i) kao "trance". Nema sumnje da oni znaju najbolje.
Biće zajebano ako na koncertu ne bude dozvoljeno ležanje na podu. Tj padanje u "trance".
U ovom trenutku sada, bez ikakve namere da isto (preslušavanjem) proverim, ja bih rekao da Follakzoid i ovim, četvrtim po redu, albumom samo nastavljaju da padaju u "trance". Možda je sada samo za nijansu saundtrakičnije nego pre (početak III stvari), kao i namera da bend kreira intro u nešto što bi potom preraslo u isto toliko dugu (ili dužu) pesmu (sad već) pretposlednje inkarnacije Swans.
Ne bi mi bilo teško da poverujem da su Follakzoid omiljeni (čileanski) bend Davida Lyncha. Jer iako ova muzika protiče bez vokala (najvećim delom albuma od istog nema ni traga ni...), malo nepažljivije zažmurite i bez problema ćete čuti kako David vokodirano mrmlja upustva za korišćenje mašine za sudove na šta horde autističnih japanskih duhova, kao po komandi, prelaze iz jedne dimenzije u drugu. Follakzoidu (Follakzoidima?) se, baš kao ni Davidu, ne žuri. Ritam sugeriše samo neizbežnost. Mislim, III stvar je od pola tehno. Nema veze što je podijum od živog peska.
Atom TM je producirao ovaj album i kako bend kaže/priznaje, pola zasluge za njegov zvuk i izgled pripada njemu, jer on je uobličio, bez ikakvih restrikcija, zvuke koje mu je bend poslao, nakon tromesečnog muziciranja. Pre je bend u cugu i u studiju izbacivao materijal iz sebe. Interesantno. Da imate poverenja da se nekome u tolikoj meri predate. I da li je ovo samo "Atom TM" verzija snimljenog materijala?
I, sam po sebi, nije previše originalan. Ceo dub-tehno zvuči ovako. Andy Stott, Rhythm and Sound, Monolake, pa čak i Leftfield kad se potrudi. Deo njegovog organskog porekla izgubio se u Atom TM-ovom industrijskom kroju koji je previše uniformisao teme, dao im nepotrebnu konciznost i rafiniranost. A deluje mi da bi sve u suprotnom smeru bilo interesantnije. Neki Steve Albini? Ili Jeff Tweedy, čak!
Što ne znači da je ovo loše. I da ako vam je već loše da vam neće biti još lošije tj strašnije tj neizbežnije tj da ćete lako pasti u "trance". Negde pred kraj IIII pesme izbrisaće se granice između Follakzoid i Underworld (iz Dubnobass... faze) i vi ćete se tražiti u maglama istog duhovnog andergraunda.
Kapiram da je na drogama sve (ovo) drugačije. Treba probati.
SELEKTAH: 6/10 po danu, 8/10 po noći
*sve neophodne informacije
No comments:
Post a Comment