Umereno kobna greška
Rob Zombiejevu "oridžin" verziju Halloween iz 2007. sam svojevremeno namerno preskočio, jer nikada nisam bio, a ni postao, fan njegovog "džonvotersovskog" odnosa prema hororu kao prilici da se čovek iživi i nasmeje nad duševnim i moralnim anomalijama ljudskog frindža oličenog u "rednecima" različitih uzrasta. A onda se u nekom od podkasta Bret Easton Ellis umereno pozitivno osvrnuo na Zombiejev rimejk...
Ono što je Zombie uradio u prvom od svoja dva filma o Michaelu Myersu svakako je originalnije, zanimljivije i zabavnije od bilo čega što se htelo postići ili je ostvareno u prošlogodišnjem, sramnom povampirenju serijala. To opet ne znači da je urađeno naročito dobro samo po sebi.
Prva polovina je svakako bolja i zanimljivija i predstavlja nešto što do sada u pričama o Michaelu nismo videli- a to je njegovo detinjstvo i neki pokušaj objašnjenja (mada bolje- opisa) kako se "rodio" Michael Myers koga znamo. Desetogodišnjeg Michaela upoznajemo kao stereotipno prikazanog "mladog psihopatu" koji kasapi i ubija svoje kućne ljubimce, potom vršnjake, nakon čega, za "Noć veštica" prelazi i na očuha, sestru i njenog dečaka. Zombiejev goreopisani pristup stvarima tek ovde nalazi dobro uhlebljenje- pa na početku imamo klasično "white trash" prepucavanje očuha i majke, kome se priključuje sestra, leglo u kome Michael ne strči previše svojim ponašanjem. Sem što je "poguban" po druge.
Prelaskom u bolnicu, nakon počinjenih zločina, pridružuje nam se legendarni terapeut Samuel Loomis koji sem što ćaska s Michaelom i snima njihove razgovore ničemu posebno ne služi, sem da gledaocu poruči da se Michael sve više povlači u sebe tj "transformiše". Da li je razlog tom procesu otuđenost od porodice (preživele majke i sestre) nije najjasnije niti Zombie intrigira time.
Kada Michael poseče bolničko osoblje u jednom, uslovno rečeno, odbrambenom činu, ulazimo u rutinsku obradu "slešerskog" dela ovog filma, koji ne nudi mnogo logike, objašnjenja ili zabave. Michael kolje drugarice svoje porasle sestre, one su sada samo malo golišavije nego inače (čime Zombie balansira "gore" sa drugim R-rated elementima) i Halloween se doima kao film namenjen napaljenim tinejdžerima koji su na vrhuncu buntovnog puberteta.
Eventualna mogućnost da ponovni susret brata i sestre bude posebnije kanalisan ili obojen, ili da dobije neku poetsku interpretaciju, pregažen je ultra-histeričnim sestrinim ponašanjem, kao i njenom bazičnom bezidejnošću ko je maskirani kasapin koji ima tendenciju da je poštedi smrti. I svaki pošteni gledalac u drugom satu (ovog dva sata nepotrebno dugog filma) biće na auto-pilotu sa sve glasnijim molitvama za kraj istog.
SELEKTAH: 4plus/10
Rob Zombiejevu "oridžin" verziju Halloween iz 2007. sam svojevremeno namerno preskočio, jer nikada nisam bio, a ni postao, fan njegovog "džonvotersovskog" odnosa prema hororu kao prilici da se čovek iživi i nasmeje nad duševnim i moralnim anomalijama ljudskog frindža oličenog u "rednecima" različitih uzrasta. A onda se u nekom od podkasta Bret Easton Ellis umereno pozitivno osvrnuo na Zombiejev rimejk...
Ono što je Zombie uradio u prvom od svoja dva filma o Michaelu Myersu svakako je originalnije, zanimljivije i zabavnije od bilo čega što se htelo postići ili je ostvareno u prošlogodišnjem, sramnom povampirenju serijala. To opet ne znači da je urađeno naročito dobro samo po sebi.
Prva polovina je svakako bolja i zanimljivija i predstavlja nešto što do sada u pričama o Michaelu nismo videli- a to je njegovo detinjstvo i neki pokušaj objašnjenja (mada bolje- opisa) kako se "rodio" Michael Myers koga znamo. Desetogodišnjeg Michaela upoznajemo kao stereotipno prikazanog "mladog psihopatu" koji kasapi i ubija svoje kućne ljubimce, potom vršnjake, nakon čega, za "Noć veštica" prelazi i na očuha, sestru i njenog dečaka. Zombiejev goreopisani pristup stvarima tek ovde nalazi dobro uhlebljenje- pa na početku imamo klasično "white trash" prepucavanje očuha i majke, kome se priključuje sestra, leglo u kome Michael ne strči previše svojim ponašanjem. Sem što je "poguban" po druge.
Prelaskom u bolnicu, nakon počinjenih zločina, pridružuje nam se legendarni terapeut Samuel Loomis koji sem što ćaska s Michaelom i snima njihove razgovore ničemu posebno ne služi, sem da gledaocu poruči da se Michael sve više povlači u sebe tj "transformiše". Da li je razlog tom procesu otuđenost od porodice (preživele majke i sestre) nije najjasnije niti Zombie intrigira time.
Kada Michael poseče bolničko osoblje u jednom, uslovno rečeno, odbrambenom činu, ulazimo u rutinsku obradu "slešerskog" dela ovog filma, koji ne nudi mnogo logike, objašnjenja ili zabave. Michael kolje drugarice svoje porasle sestre, one su sada samo malo golišavije nego inače (čime Zombie balansira "gore" sa drugim R-rated elementima) i Halloween se doima kao film namenjen napaljenim tinejdžerima koji su na vrhuncu buntovnog puberteta.
Eventualna mogućnost da ponovni susret brata i sestre bude posebnije kanalisan ili obojen, ili da dobije neku poetsku interpretaciju, pregažen je ultra-histeričnim sestrinim ponašanjem, kao i njenom bazičnom bezidejnošću ko je maskirani kasapin koji ima tendenciju da je poštedi smrti. I svaki pošteni gledalac u drugom satu (ovog dva sata nepotrebno dugog filma) biće na auto-pilotu sa sve glasnijim molitvama za kraj istog.
SELEKTAH: 4plus/10
No comments:
Post a Comment