Novo ostvarenje glumca i reditelja Abea Forsythea deluje kao odlična zamisao koja je poprilično neravnomerno realizovana i na kraju podjednako frustrira i ispunjava krajnjim rezultatom. Priča o bratu luzeru koji slučajno postaje pratilac na vrtićkoj ekskurziji svoga malog nećaka, tokom koje dolazi do invazije zombija, u sebi nosi potencijalno potentne komične elemente koje smo do sada sretali u indi komedijama, ali ne čini mnogo da se njima delikatnije pozabavi. Jer da jeste mogao je ovo biti mlađi brat Zombielanda, recimo.
Na početku moram da priznam da sam se smejao, poprilično. Ali, mahom na fore koje su zasnovane na mojim najiskrenijim simpatijama prema "FILMSKOM teroru nad malom decom", a ovaj film ne štedi na psovkama u njihovom prisustvu, sprda se sa njima kad stigne, a u posebno urnebesnoj sceni biva bespoštedan prema maloj deci zombijima. I u toj Bad Santa-varijaciji i anti-PC podjebavanju iscrpljuje se sve što je smešno. Pre svega zbog toga što je ta vrsta humora efektna, jer Abe uvod svog filma tretira vrlo realistično, sa pozamašno eksplicitnim anti-rom-kom raskidom na početku koji neplanirano plasira vrlo efektnu i hiper-realističnu gorčinu.
Međutim, kad deca krenu na izlet u lokalni farma-park, na druženje sa životinjama, film već u elaboraciji toga kako dolazi do epidemije zombija, prebrzo i preterano prelazi u parodiranje "zombi žanra" što potonje hororične scene, kao i patogena psihološka ponašanja nekih junaka čini manje uzbudljivim, uverljivim i, u krajnjoj instanci, smešnim. Josh Gad mogao je da napravi "malu, veliku" rolu zlikovca ovim filmom, kao voditelj emisija za decu koji (predvidljivo i tipično) mrzi decu, ali njegovo preterivanje ne uspeva da bude "dovoljno preterano", već se prebrzo utapa u sveopštu parodiju horor setapa koji, otprilike, odgovara jednoj od uobičajenih "Assault on Precinct 13" situacija u kojoj su ljudi opasani hordama zombija i ne znaju kako da pobegnu.
Lupita Nyong'o je simpatična u ulozi požrtvovane i (možda čak i preterano) prisebne vaspitačice koja naoružana ukuleleom i pesmama Taylor Swift uspeva da prokrči put kroz svaku dramatičnu situaciju.
Nažalost, ja nisam naročito poverovao u njenu "kemiju" sa bratom-luzerom, koji mi je, i sam po sebi, ostao poprilično nesimpatičan i bez snage za "glavnu ulogu", naročito u kombinaciji sa "dajem-sve-od-sebe" Gadom i Lupitom oko koje se vrti ceo film.
Ništa posebno, ali za produkciju jedne kablovske kuće (Hulu) sasvim pristojno "namenski" i razbibrižno i za šire narodne mase.
SELEKTAH: 6plus/10
No comments:
Post a Comment