Ako ćete jednom Milenijalsu poštedeti život, neka to bude ovaj
Tricky je mrtav. Već dugo. Onaj Tricky koji je puzao po nama kao škorpija bivajući u ključnim trenucima "skoro bog". Onaj Tricky koji nam je asmatično škrgutao u uvo kao da smo u naručju Džeka Trboseka. Taj Tricky je ostario i pomirio se sa tim da će ostati večno mlad.
Moor Mother, što je pseudonim filadelfijske umetnice i pesnikinje Camaee Ayewae i jedan od muzičkih projekata u kojima participira (700 Bliss u kome je sa fenomealnom DJ Haram, Moor/Jewelry sa Mental Jewelry i Irrversible Entanglements su ostali koje morate da overite), je novi Tricky.
Njen glas takođe poseduje nekakvu onostranu, zagrobnu, progoniteljsku soničnost koja dejstvuje nezavisno od onoga što priča i izaziva jezu samim prisustvom. Sva sreća po nas pa je "močvarna keva" aktivistički raspoložena, pa svi njeni apeli dejstvuju kao pakleni gospel. Instantno korigujući dušu u mestu.
Moor Mother kombinuje sve oblike pan-afričkih aktivnosti i najmračnije muzičke aspekte crne kulture sa militantnim, industrijskim vajbom patentiranim od, ipak, bele ekipe. Fantastični i fanatični Saul Williams, koji i gostuje ovde, u prepoznatljivo svojoj Black Flight, koji bi po godinama mogao da joj bude "uncle", jedan je od prvih afro-američkih umetnika koji je krenuo tim putem (na i dalje neprejebivom Amethyst Rock Star i još ranije gostujući na Krustovoj Coded Language). Kada je pakleno dobra, kao u slučaju ova dva majstora, muzika je sirova i radikalna koliko je bila i u daleko afričkijem i primitivnijem setingu Last Poets. Jer reči funkcionišu kao mantra, koja vas obavija i steže i steže i steže i davi i ubija, na kraju.
Analog Fluids Of Sonic Black Hole, čiji koncept je Don Giovanni na stranici ovog albuma pokušao da mi rastumači, nastavlja gde je debi Fetish Bones stao, sa rukom na nožu zabodenom posred stomaka u sred sirijskog rata sa Damaskom razvučenim kao globalne nepogode preko Balkana sve do Filija. Muzika Moor Mother, baš kao i Tricky-jeva, instantno kreira slike u glavi i izlistava ih kao promo za CNN. Album počinje jaukom molitvom apelom prenosom smrti. Neke stvari oko kojih se Trent Reznor dosta namuči da ih postigne nekome drugome tako lako polaze za rukom.
Moor Mother ima produkcijsku asistenciju proverenih anarho-afro-industrijalaca poput Justina Brodericka iz Godflesh, King Britta (čiji projekat Fhloston Paradigm zaslužuje vašu ekstra pažnju ako je crna koža i crni metal vaš fetiš) i starih saradnika poput Mental Jewelry.
Ako vas ništa do sada nije zainteresovalo ili se zabilo pod nokat uha kao parče šrapnela, testirajte svoj bes drugom i trećom pesmom, Don't Die i After Images (na prvih par slušanja najboljim pesmama ovde), koje kolju, satiru i po krvlju i spermom prekrivenom podu Akademije valjaju kao Deli Girls (kako koje najbolje na svetu Deli Girls?!!). Moor Mother zvuči kao "Scary Spice" ispao iz tog benda.
Ovo je muzika uz koju se ne vozi auto već kreće u direktan sudar. Sa realnošću i boljim juče. Mom hroničnom besu prija kao sagovornik. Treniram erupciju dok je slušam. Prolazim kroz kulturno voterbordovanje.
U paralelnom univerzumu u kome je Jordan Peel napravio zaista zastrašujuću verziju Twilight Zone, Moor Mother su kreirali saundtrak. I kroz crnu rupu nam ga doturili ovde.
SELEKTAH: 9minusminus/10
Tricky je mrtav. Već dugo. Onaj Tricky koji je puzao po nama kao škorpija bivajući u ključnim trenucima "skoro bog". Onaj Tricky koji nam je asmatično škrgutao u uvo kao da smo u naručju Džeka Trboseka. Taj Tricky je ostario i pomirio se sa tim da će ostati večno mlad.
Moor Mother, što je pseudonim filadelfijske umetnice i pesnikinje Camaee Ayewae i jedan od muzičkih projekata u kojima participira (700 Bliss u kome je sa fenomealnom DJ Haram, Moor/Jewelry sa Mental Jewelry i Irrversible Entanglements su ostali koje morate da overite), je novi Tricky.
Njen glas takođe poseduje nekakvu onostranu, zagrobnu, progoniteljsku soničnost koja dejstvuje nezavisno od onoga što priča i izaziva jezu samim prisustvom. Sva sreća po nas pa je "močvarna keva" aktivistički raspoložena, pa svi njeni apeli dejstvuju kao pakleni gospel. Instantno korigujući dušu u mestu.
Moor Mother kombinuje sve oblike pan-afričkih aktivnosti i najmračnije muzičke aspekte crne kulture sa militantnim, industrijskim vajbom patentiranim od, ipak, bele ekipe. Fantastični i fanatični Saul Williams, koji i gostuje ovde, u prepoznatljivo svojoj Black Flight, koji bi po godinama mogao da joj bude "uncle", jedan je od prvih afro-američkih umetnika koji je krenuo tim putem (na i dalje neprejebivom Amethyst Rock Star i još ranije gostujući na Krustovoj Coded Language). Kada je pakleno dobra, kao u slučaju ova dva majstora, muzika je sirova i radikalna koliko je bila i u daleko afričkijem i primitivnijem setingu Last Poets. Jer reči funkcionišu kao mantra, koja vas obavija i steže i steže i steže i davi i ubija, na kraju.
Analog Fluids Of Sonic Black Hole, čiji koncept je Don Giovanni na stranici ovog albuma pokušao da mi rastumači, nastavlja gde je debi Fetish Bones stao, sa rukom na nožu zabodenom posred stomaka u sred sirijskog rata sa Damaskom razvučenim kao globalne nepogode preko Balkana sve do Filija. Muzika Moor Mother, baš kao i Tricky-jeva, instantno kreira slike u glavi i izlistava ih kao promo za CNN. Album počinje jaukom molitvom apelom prenosom smrti. Neke stvari oko kojih se Trent Reznor dosta namuči da ih postigne nekome drugome tako lako polaze za rukom.
Moor Mother ima produkcijsku asistenciju proverenih anarho-afro-industrijalaca poput Justina Brodericka iz Godflesh, King Britta (čiji projekat Fhloston Paradigm zaslužuje vašu ekstra pažnju ako je crna koža i crni metal vaš fetiš) i starih saradnika poput Mental Jewelry.
Ako vas ništa do sada nije zainteresovalo ili se zabilo pod nokat uha kao parče šrapnela, testirajte svoj bes drugom i trećom pesmom, Don't Die i After Images (na prvih par slušanja najboljim pesmama ovde), koje kolju, satiru i po krvlju i spermom prekrivenom podu Akademije valjaju kao Deli Girls (kako koje najbolje na svetu Deli Girls?!!). Moor Mother zvuči kao "Scary Spice" ispao iz tog benda.
Ovo je muzika uz koju se ne vozi auto već kreće u direktan sudar. Sa realnošću i boljim juče. Mom hroničnom besu prija kao sagovornik. Treniram erupciju dok je slušam. Prolazim kroz kulturno voterbordovanje.
U paralelnom univerzumu u kome je Jordan Peel napravio zaista zastrašujuću verziju Twilight Zone, Moor Mother su kreirali saundtrak. I kroz crnu rupu nam ga doturili ovde.
SELEKTAH: 9minusminus/10
No comments:
Post a Comment