Tekst koji treba da pročitate.
Hronologija zločina:
Prvo, kao ni za Bege Funk, nikada pre u životu nisam čuo, a još manje slušao Rex Orange County.
Onda sam video recenziju na Pitchforku i zapamtio je po njihovom neočekivano reskom i nemilenijalskom komentaru da je album "toliko iritantan da će izazvati i najslabiju alergiju na iskrenost".
Nakon čega je nastavio da me boli kurac za Rexa.
A onda je isti nedavno zagostovao kod Joolsa Hollanda i trebalo je da prođe skoro cela pesma i moj blaži napad alergije na "osobu" da shvatim i povežem da je to onaj, "iritantni".
Ako već omot njegovog TREĆEG! albuma u vama ne izaziva želju da ga puknete, njegov živi nastup će učiniti da napravite taj anti-milenijalski nasrtaj.
Rex ne da ne zna da peva nego to čini deset puta gore od svog prvog referentnog uzora- Mikea Skinnera (iz The Streets). Ali što on više falšira i što nam više otkriva da, baš kao ni njegov papagaj, nema ni trunke glasa koji bi mogao da se pusti, on to čini sa sve većim zadovoljstvom koje vam instantno grči pesnice i baca besnilo na usta. A u njega- nasmejana kurcobolja, ona ista, milenijalska, koja kaže da pod kapom nebeskom svi imamo pravo da radimo ono što hoćemo da radimo (i pevamo) dok god to ne odvodi nikoga u Aušvic. Ili u #meToo prekršaj.
Gledam, slušam i ne verujem. Tih dana i ne dišem.
Jedna pesma, druga, ne zna se koja je gore izvedena. Jools tapše, ko-houstkinja Jessie Ware prijatno oduševljena. Niko od drugih nastupača ne pritrčava da ga iznabada i ugazi u netalentu. Demokratija je čudo.
Tog dana ili nekog od narednih upuštam se u njegov (hit) singl 10/10, i sa svakim novim preslušavanjem sve više shvatam da se radi o neodoljivom hitu. Takvomkakavje.
I onda shvatam.
Pa, SVETIJEBEMSTOMUKLJAKAVIHMAJČINA!!!, ovaj Rex Orange County je pank!!!
O, da, dobro ste pročitali.
Čak i bez poželjnije pridodatog sufiksa- "milenijalski", može se razumeti da je Rex Orange County pank. I to fundamentalno. Možda i fundamentalnije od Sex Pistols!
Da uporedimo?!
Jel iritira? Da.
Jel ne zna da peva? Ne.
Jel radi šta hoće kako hoće i kako ume? Da.
Jel relevantan mahom jednom društvenom sloju? Da.
Jel iskren, neposredan i skoro nepodnošljiv u tome? Da.
Jel muzika skoro bazično (dobro, dečije) bazanje po instrumentima? Da.
Ima li suptilnosti u njegovom izrazu? Ne.
Jel objavio svoj album za "mejdžor lejbl"? Da.
Jel sve to zajedno skoro neki stav? Da.
Da li će ovaj album promeniti svet? Da li je Never Mind The Bollocks?!
Za razliku od onog panka, ovaj pank poziva na druželjubivost, držanje za ruke, čak i priznaje da Never Had The Balls... U lice nama žustrima, cinizmom nagojenim "Ikserima" on prilazi kao član nekog religioznog kulta i sa anđeoskim osmehom pruža pamflet- nema sumnje da će mi sve oko mene biti lakše i podnošljivije ako se pridružim (to rešenje mi se nudi već godinama...).
Muzika je kao Lighting Seeds koji presreću The Streets na suncem protkanoj livadi. Kao Phil Collins koji je sa imitacijom Casia upao u smesu za pravljenje najjeftinije i kukuruznim sirupom zaslađene čokolade. U Černobilu. Nepodnošljiva. Tek na momente dopadljiva. Može da svirucka u pozadini vožnje autobusom, čekanja u redovima, nečijeg života. Nenametljiva. Nametljiva nenametljivošću. Ultrairitantna.
I ima pravo da postoji.
Dakle, pank.
SELEKTAH: 665/10
Hronologija zločina:
Prvo, kao ni za Bege Funk, nikada pre u životu nisam čuo, a još manje slušao Rex Orange County.
Onda sam video recenziju na Pitchforku i zapamtio je po njihovom neočekivano reskom i nemilenijalskom komentaru da je album "toliko iritantan da će izazvati i najslabiju alergiju na iskrenost".
Nakon čega je nastavio da me boli kurac za Rexa.
A onda je isti nedavno zagostovao kod Joolsa Hollanda i trebalo je da prođe skoro cela pesma i moj blaži napad alergije na "osobu" da shvatim i povežem da je to onaj, "iritantni".
Ako već omot njegovog TREĆEG! albuma u vama ne izaziva želju da ga puknete, njegov živi nastup će učiniti da napravite taj anti-milenijalski nasrtaj.
Rex ne da ne zna da peva nego to čini deset puta gore od svog prvog referentnog uzora- Mikea Skinnera (iz The Streets). Ali što on više falšira i što nam više otkriva da, baš kao ni njegov papagaj, nema ni trunke glasa koji bi mogao da se pusti, on to čini sa sve većim zadovoljstvom koje vam instantno grči pesnice i baca besnilo na usta. A u njega- nasmejana kurcobolja, ona ista, milenijalska, koja kaže da pod kapom nebeskom svi imamo pravo da radimo ono što hoćemo da radimo (i pevamo) dok god to ne odvodi nikoga u Aušvic. Ili u #meToo prekršaj.
Gledam, slušam i ne verujem. Tih dana i ne dišem.
Jedna pesma, druga, ne zna se koja je gore izvedena. Jools tapše, ko-houstkinja Jessie Ware prijatno oduševljena. Niko od drugih nastupača ne pritrčava da ga iznabada i ugazi u netalentu. Demokratija je čudo.
Tog dana ili nekog od narednih upuštam se u njegov (hit) singl 10/10, i sa svakim novim preslušavanjem sve više shvatam da se radi o neodoljivom hitu. Takvomkakavje.
I onda shvatam.
Pa, SVETIJEBEMSTOMUKLJAKAVIHMAJČINA!!!, ovaj Rex Orange County je pank!!!
O, da, dobro ste pročitali.
Čak i bez poželjnije pridodatog sufiksa- "milenijalski", može se razumeti da je Rex Orange County pank. I to fundamentalno. Možda i fundamentalnije od Sex Pistols!
Da uporedimo?!
Jel iritira? Da.
Jel ne zna da peva? Ne.
Jel radi šta hoće kako hoće i kako ume? Da.
Jel relevantan mahom jednom društvenom sloju? Da.
Jel iskren, neposredan i skoro nepodnošljiv u tome? Da.
Jel muzika skoro bazično (dobro, dečije) bazanje po instrumentima? Da.
Ima li suptilnosti u njegovom izrazu? Ne.
Jel objavio svoj album za "mejdžor lejbl"? Da.
Jel sve to zajedno skoro neki stav? Da.
Da li će ovaj album promeniti svet? Da li je Never Mind The Bollocks?!
Za razliku od onog panka, ovaj pank poziva na druželjubivost, držanje za ruke, čak i priznaje da Never Had The Balls... U lice nama žustrima, cinizmom nagojenim "Ikserima" on prilazi kao član nekog religioznog kulta i sa anđeoskim osmehom pruža pamflet- nema sumnje da će mi sve oko mene biti lakše i podnošljivije ako se pridružim (to rešenje mi se nudi već godinama...).
Muzika je kao Lighting Seeds koji presreću The Streets na suncem protkanoj livadi. Kao Phil Collins koji je sa imitacijom Casia upao u smesu za pravljenje najjeftinije i kukuruznim sirupom zaslađene čokolade. U Černobilu. Nepodnošljiva. Tek na momente dopadljiva. Može da svirucka u pozadini vožnje autobusom, čekanja u redovima, nečijeg života. Nenametljiva. Nametljiva nenametljivošću. Ultrairitantna.
I ima pravo da postoji.
Dakle, pank.
SELEKTAH: 665/10
Samo da istaknem da po većini definicija ovaj klinjo nije milenijalac, već Generation Z.
ReplyDelete"Millennials, also known as Generation Y (or simply Gen Y), are the demographic cohort following Generation X and preceding Generation Z. Researchers and popular media use the early 1980s as starting birth years and the mid-1990s to early 2000s as ending birth years, with 1981 to 1996 a widely accepted definition." (Wikipedia)
DeleteRex rođen 1998.