Ljudi ili vole ili ne vole Shiju LaBeoufa. Oni koji ga ne vole nisu se zajebali i pogledali ovaj Sundance-by-the-numbers festivalski Lifetime šajz koji nastaje bez ikakvog osećaja da postoji već skoro tri decenije regularne festivalske produkcije ovakvih patetičnih priča "iz neobičnog ugla".
Jednom davno (1996) i ja sam sekao vene na jedan takav film (Spitfire Grill) uprkos ozbiljnim upozorenjima bliskih prijatelja.
Sreća u nesreći je da te iste godine nisam sekao vene (i) na film kome je The Peanut Butter Falcon neka vrsta "indi rimejka", a to je francuski film Le huitieme jour, u kome jedan biznismen koji je pogubio životni smisao postaje prijatelj sa nežnim "daunovcem" Georgeom i njih dvojica se otiskuju u mini-odiseju koja će im promeniti živote. Na bolje, naravno. Baš kao i ovde. Bašbaš kao i ovde.
Ljudi sa "Daunovim sindromom" su anđeli. I od kada su mi to Sigur Ros pokazali ja nemam nikakvu dilemu oko toga.
I zbog toga sam još sigurniji da ne zaslužuju ovako plitke, neinspirativne, priglupe, patetične, većviđene, dosadnjikave i eksploatišuće filmove.
SELEKTAH: 1/10
No comments:
Post a Comment