Pre par dana pisao sam vam o novom filmu Kavkažanina Kantemira Balagova, Beanpole, koji me je, uprkos relativno mlakom prijemu, ipak, privoleo da pogledam i njegovo debitantsko ostvarenje.
Closeness je formalno slabiji film od Beanpole, ali na nivou priče i drame donosi znantno kohenrentniju, a možda i interesantniju priču, dok oba filma svedoče o tome da Balagov, kao i naše mentalne gore list, Von Trier, voli da gleda "ženu u mukama".
Priča Closenessa je situirana u Balagovljevom rodnom gradu Nalčiku i bazirana je na istinitim događajima. Ti istiniti događaji kažu da su posebno neelaborirarne kavkaške (?) snage otele dvoje mladih Jevreja u tom mestu i potom za njih tražile pozamašnu otkupninu. I taj momenat je pozamašno uticao na živote dve porodice, tj jednu, čija su deca oteta. Dakle, sve izgleda kao još jedan društveno-politički insert pretočen u fikciju na estetsko, a naročito moralno, zadovoljstvo društvom, politikom, a naročito filmskom fikcijom, opčinjenih festivalskih gledalaca. Položaj Jevreja u bilo kom delu sveta uvek je rado gledano i profitabilno štivo, a što su ti delovi sveta egzotičniji i do sada slabo eksploatisani, to će filmska aroma biti slađa.
Srećom po nas, Balagov je pametniji od toga i nevoljniji da podilazi takvim očekivanjima tj voljan je da ih zloupotrebi za svoju priču.
Da, priča Closenessa odvija se unutar jevrejske manjine koja grca u standardno neprijateljskom okruženju muslimanskih Kabardinaca i pravoslavih Rusa, ali Balagov ne želi time da se bavi, do te mere da otmicu tretira kao nekakvu svakodnevnu pošast koja je ove nedelje zadesila ove dve porodice, a prošle i naredne će neke druge, jer, prosto, stvari tako funkcionišu. Čak ni niko od (jevrejskih) aktera ne diže posebnu dževu oko toga. U policiju se ne ide, jer to "nije pametno". Jevrejska zajednica još jednom je prinuđena da se snađe kako ume, i Balagov pokazuje da je u takvom okruženju i njena humanost pozamašno (er pratite upotrebu ovog prideva kroz tekst?) upropaštena.
Lepa i dobra Ilana radi s ocem u auto-servisu. Njen momak je Kabardinac koga njeni roditelji ne odobravaju. Njen brat, David, upravo je zaprosio Leu, samo da bi oboje te noći bili kidnapovani. Nijedna porodica nema para za otkup i prinuđena je da pare traži od "zajednice", koja se, kao što rekoh, problemom bavi više koliko mora, nego koliko može. Ilanini roditelji prinuđeni su da lokalnom (jevrejskom) "zalagaoničaru" prodaju servis da bi platili otkup. Ali ni to nije dovoljno. Moraće i da udaju Ilanu za Rafu koji je voljan da u miraz da neophodne pare za otkup. Ilana, naravno, nema nameru da se takvim planovima prikloni.
Closeness je priča o tome šta znači biti blizak i na šta to obavezuje. Balagov relativno brzo ostavlja "zajednicu" na miru, i fokusira se na Ilaninu porodicu. Ilana i njen brat su bliski, do te mere da se Balagov u par navrata pravi komične incestuozne aluzije dočaravajući nam njihov odnos. Ali, Ilana je poražena time što je majka i otac tretiraju kao robu, kao ćerka poražena je pažnjom koju dobija sin, kao neko ko je očigledno sposobniji (od dvoje dece) poražena je time koliko joj je zbog toga slobode i prava uskraćeno, a ne dato. U isto vreme, i mi i ona, poraženi smo time u kakvom okruženju ona kao čovek (i pripadnica jednog naroda) živi, okruženju unutar koga prijatelji njenog momka pijane večeri provode gledajući snimke Čečena koji muče i kolju ruske vojnike. Ona uprkos hiljadu žrtvi koje daje nigde ne pripada i nigde nije dovoljno cenjena i nigde ne dobija ljubav koju zaslužuje.
Closeness je sumoran portret života jedne devojke čiji životni sumarum je maestralno prikazan u sceni (vi zamislite kako to izgleda...) "kavkaškog vašar-rejva" na kome Ilana ostaje da pleše u nekakvoj ropac-ekstazi dugo nakon što muzika stane, skoro kao da se bori za svoje parče zabave.
Nemilosrdno iz ugla iz koga niste očekivali, kao i Beanpole malčice duže gde nije trebalo i sasvim solidno za debi film.
SELEKTAH: 7minus/10
No comments:
Post a Comment