Where'd You Go, Bernadette? je trebalo da bude ili smešniji i urnebesniji ili smrtno ozbiljniji. Ovako je ostao negde na sredini, sličan desetinama indi filmova koji bi da unesu malo komedije u svoj potencijalno apsurdan/aspirativan materijal, ali da ga time ne izbace iz oskarovske trke. Nažalost, život nije ovako polovičan.
Cate Blanchett, u verovatno svojoj najgoroj ulozi poslednjih godina, igra Bernadette Fox, čuvenu arhitekticu (arhitektkinju?) koja je jedared bila u svetskom top tenu, a onda je doživela nervni slom kada je neka bogata budala srušila njenu dugo godina smišljanu građevinu da bi oslobodila mesto za parking. Nakon toga, Bernadette se povlači u dom, niz opsesivno-kompulsivnih i anksioznih poremećaja, bez ideja i inspiracije šta dalje. Ono što saznajemo kasnije (potencijalan spojler) jeste da ni na privatnom nivou Bernadette nije preskočila trnje tj da je imala nekoliko pobačaja, da se za život svoje jedinice borila od prvog dana, kao i da je njen brak, sa perspektivnim Microsoftovim inžinjerom, pretrpeo ozbiljne udarce, uprkos ljubavi.
Film počinje kada njena ćerka, pre odlaska na neki od "samostanskih" fakulteta, poželi da cela porodica ode na Antarktik.
U osnovi, Bernadette bi trebalo da bude jedan od onih "kriza srednjih godina" filmova a la American Beauty koji su dominirali progresivnom američkom dramom devedesetih, s tim što su sredstva kojima on to pokušava da bude već toliko puta viđena. Blanchett oseća da je sve u filmu previše obično i stoga gura svoju junakinju u nepotrebna glumatanja i psihoze bez šarma, a najčešće i bez emocija. U odnosu na nju svi ostali junaci su simplifikovani na epizodiste čak i kada, kao njena ćerka i muž, igraju čvorna mesta priče. Radnja nikada nije smešna, ali je tužno što se često upinje da to bude. Ono sa čime bi eventualno mogli da saosećamo, kao što jeste Bernadettein pozamašno napaćeni život, izručuje se na nas nepotrebno pamfletno kao monološka tirada, dok centralna metafora priče- "da se po sreću ide na kraj sveta, ako treba" ostaje išamarana skoro slepstik raspletom u kome se ne zna šta je nepodnošljivije- patetika ili trapavi humor.
Ne treba da vas čudi što niste čuli za ovaj film.
SELEKTAH: 4minus/10
No comments:
Post a Comment