Prvi kadar u ovom filmu izgleda tako što Murphy leži go, a Electra leži također gola poprečno preko njegovog pojasa i drka mu penis čiji je glavić nekako uvek u visini i na par centimetara od njenih usta, dok on palcem leve ruke stimuliše njenu vaginu. Kadar je statičan i traje dok Murphy ne svrši, tik pored Electrinih usta.
Mislim da svako treba da pogleda ovaj film.
Najslabija tačka Gaspar Noinog Love je ona u kojoj, ako sam dobro razumeo, mladi i perspektivni "Njujorker", Murphy, koji u Parizu studira režiju (a na zidu svog stana drži postere za Salo, Birth Of Nation i Taxi Driver), kao svoju, ispriča zapravo Noeinu nameru sa ovim filmom- a to je da napravi jednu studiju o sentimentalnoj seksualnosti, o vođenju ljubavi kao ključnom, a ponekad i odlučnom, delu jedne ljubavne veze, film u kome seks nije filmski fetižizovan, već je slika i prilika uloge koju ima u ljubavnoj vezi. Ne znam zašto se Noe uplašio da mi sami nećemo shvatiti poentu njegovog filma. Ta vrsta nesigurnosti nije karakteristična za njegov opus. Ili je odabrao najlošiji način da svog junaka, o čijem studiranju filma ne vidimo apsolutno ništa, konačno pozabavi tim njegovim aspektom, pa makar kroz priču.
Kao i sve najbolje ljubavne priče, i Love je u suštini flešbek, jer ništa ne definiše bitnost i veličinu jedne ljubavi kao prilika da se ona sagleda iz tačke kada je sve već prošlo, po mogućstvu zauvek i nesrećno po njene aktere.
Murphy je u vezi s mladom Francuskinjom s kojom ima sina, Gaspara (pored toga što je uplitanje ovog podjebavačkog meta-momenta zabavno, moram da kažem da malom Ugu Fox koji igra Gaspara pripada jedna od najpotresnijih scena ovog filma i jedna od najpotresnijih scena koje sam u filmovima odgledao). Nešto kasnije saznaćemo da je Francuskinja Omi, svoju karijeru u njegovom životu započela kao deo "trojke" sa Electrom, kada se tek doselila u stan pored njih. Između nje i Murphy-ja očigledno nikakve ljubavi nema, o čemu nas podrobno informiše Murphy-jeva unutrašnja naracija. Njih dvoje su tu samo zbog Gaspara, a Noe je i njegovo rođenje uspešno pripremio Ominom biografijom.
Priču o Electri trigeruje poziv njene majke, na par dana posle Nove godine, koja zove da pita da li zna gde je Electra o kojoj već dva meseca ne zna ništa.
Nakon toga sledi niz hronološki efektno ispremeštanih flešbekova koji nam otkrivaju tok cele njihove veze. Od raspada koji je usledio kada je Murphy napumpao Omi, preko Electrinog predavanja drogama (koje verovatno razrešavaju elipsu njenog nestanka), upoznavanja Omi, Murphy-jeve bolesne ljubomore, Electrine ("tipično francuske") bolno slobodarske prirode i- brojnih scena seksa.
Seksu i načinu na koji je prikazan ovde pripada glavna uloga. Noe je i od ranije poznat po tome da ne zazire od golotinje, ali nekoliko stvari je impresivno: da Noe uspeva da nađe mlade, lepe i talentovane glumce koji su voljni da se upuste ne u simulaciju seksa, nego pravo pravcato jebanje zarad filma, i da pri tome ne deluje kao da se radi o nešto talentovanijim porno glumcima kojima to nije problem je impresivno. Ovi ljudi glume, ali se i karaju kao da vode ljubav. Seks je u ovom filmu fundamentalni deo slike koju stičemo o Murphy-ju i Electri, a ne egzibicija napaljenog reditelja koji voajeriše zajedno sa svojim gledaocima. I to sve mislim i to sve važi i za scenu kada Murphy i Electra odu u neki francusko-"berlinski" seks klub u kome je karačina na sve strane, pa nađu načina i da se sami pridruže. Glumci u ovom filmu "vode ljubav", vole da vode ljubav i ti trenuci više nego bilo šta drugo ispunjavaju njihove živote. Ne znam da li je ikada ijedan reditelj uspeo u nečemu sličnom.
Vi možda možete da kažete da je ne-seksualni aspekt njihove ljubavne priče tanak ili da boravi u nekakvim loše obrađenim klišeima, ali mislim da je Noe u svakom od aspekata našao načina da makar bude duhovit- scena hapšenja i razgovor sa francuskim policajcem o razlikama u američkim i francuskim percpepcijama slobode je urnebesna. Electrin bivši nije baš ono što smo očekivali, ali i nju definiše malo drugačije nego što se ona predstavlja, ako malo razmislite. Sa Omi stvari dobijaju malo na novotalasnom šiku, ali i ovaj Noein rad zarobljen je u prepoznatljivi direkciju neonskih svetala. U više navrata Love je i diskusija o evropskoj vs američkoj "ljubavi" tj poimanju veze tj sloboda koje unutar te veze mogu ili imaju pravo da postoje. Iako mu to nije centralna tema, Love je delom i esej o kulturnim razlikama Evrope i Amerike, možda čak i onim kinematografskim.
Love je filmski esej o seksu na filmu, kontemplacija o tome da li se i kako se "ljubav" može dočarati na filmu, ako se uskrati prikazivanje "vođenja ljubavi", kao i koja je poenta uskraćivanja tih scena. Mislim da je originalno ovaj film imao i svoju 3D verziju i mogu samo da zamislim koliko su neke scene sumanuto izgledale sa svojom "in your face" ekspozicijom.
Pogledajte. Konfrontirajte i svoje estetske i životne stavove sa Noeom. Uživajte.
SELEKTAH: 9/10
Mislim da svako treba da pogleda ovaj film.
Najslabija tačka Gaspar Noinog Love je ona u kojoj, ako sam dobro razumeo, mladi i perspektivni "Njujorker", Murphy, koji u Parizu studira režiju (a na zidu svog stana drži postere za Salo, Birth Of Nation i Taxi Driver), kao svoju, ispriča zapravo Noeinu nameru sa ovim filmom- a to je da napravi jednu studiju o sentimentalnoj seksualnosti, o vođenju ljubavi kao ključnom, a ponekad i odlučnom, delu jedne ljubavne veze, film u kome seks nije filmski fetižizovan, već je slika i prilika uloge koju ima u ljubavnoj vezi. Ne znam zašto se Noe uplašio da mi sami nećemo shvatiti poentu njegovog filma. Ta vrsta nesigurnosti nije karakteristična za njegov opus. Ili je odabrao najlošiji način da svog junaka, o čijem studiranju filma ne vidimo apsolutno ništa, konačno pozabavi tim njegovim aspektom, pa makar kroz priču.
Kao i sve najbolje ljubavne priče, i Love je u suštini flešbek, jer ništa ne definiše bitnost i veličinu jedne ljubavi kao prilika da se ona sagleda iz tačke kada je sve već prošlo, po mogućstvu zauvek i nesrećno po njene aktere.
Murphy je u vezi s mladom Francuskinjom s kojom ima sina, Gaspara (pored toga što je uplitanje ovog podjebavačkog meta-momenta zabavno, moram da kažem da malom Ugu Fox koji igra Gaspara pripada jedna od najpotresnijih scena ovog filma i jedna od najpotresnijih scena koje sam u filmovima odgledao). Nešto kasnije saznaćemo da je Francuskinja Omi, svoju karijeru u njegovom životu započela kao deo "trojke" sa Electrom, kada se tek doselila u stan pored njih. Između nje i Murphy-ja očigledno nikakve ljubavi nema, o čemu nas podrobno informiše Murphy-jeva unutrašnja naracija. Njih dvoje su tu samo zbog Gaspara, a Noe je i njegovo rođenje uspešno pripremio Ominom biografijom.
Priču o Electri trigeruje poziv njene majke, na par dana posle Nove godine, koja zove da pita da li zna gde je Electra o kojoj već dva meseca ne zna ništa.
Nakon toga sledi niz hronološki efektno ispremeštanih flešbekova koji nam otkrivaju tok cele njihove veze. Od raspada koji je usledio kada je Murphy napumpao Omi, preko Electrinog predavanja drogama (koje verovatno razrešavaju elipsu njenog nestanka), upoznavanja Omi, Murphy-jeve bolesne ljubomore, Electrine ("tipično francuske") bolno slobodarske prirode i- brojnih scena seksa.
Seksu i načinu na koji je prikazan ovde pripada glavna uloga. Noe je i od ranije poznat po tome da ne zazire od golotinje, ali nekoliko stvari je impresivno: da Noe uspeva da nađe mlade, lepe i talentovane glumce koji su voljni da se upuste ne u simulaciju seksa, nego pravo pravcato jebanje zarad filma, i da pri tome ne deluje kao da se radi o nešto talentovanijim porno glumcima kojima to nije problem je impresivno. Ovi ljudi glume, ali se i karaju kao da vode ljubav. Seks je u ovom filmu fundamentalni deo slike koju stičemo o Murphy-ju i Electri, a ne egzibicija napaljenog reditelja koji voajeriše zajedno sa svojim gledaocima. I to sve mislim i to sve važi i za scenu kada Murphy i Electra odu u neki francusko-"berlinski" seks klub u kome je karačina na sve strane, pa nađu načina i da se sami pridruže. Glumci u ovom filmu "vode ljubav", vole da vode ljubav i ti trenuci više nego bilo šta drugo ispunjavaju njihove živote. Ne znam da li je ikada ijedan reditelj uspeo u nečemu sličnom.
Vi možda možete da kažete da je ne-seksualni aspekt njihove ljubavne priče tanak ili da boravi u nekakvim loše obrađenim klišeima, ali mislim da je Noe u svakom od aspekata našao načina da makar bude duhovit- scena hapšenja i razgovor sa francuskim policajcem o razlikama u američkim i francuskim percpepcijama slobode je urnebesna. Electrin bivši nije baš ono što smo očekivali, ali i nju definiše malo drugačije nego što se ona predstavlja, ako malo razmislite. Sa Omi stvari dobijaju malo na novotalasnom šiku, ali i ovaj Noein rad zarobljen je u prepoznatljivi direkciju neonskih svetala. U više navrata Love je i diskusija o evropskoj vs američkoj "ljubavi" tj poimanju veze tj sloboda koje unutar te veze mogu ili imaju pravo da postoje. Iako mu to nije centralna tema, Love je delom i esej o kulturnim razlikama Evrope i Amerike, možda čak i onim kinematografskim.
Love je filmski esej o seksu na filmu, kontemplacija o tome da li se i kako se "ljubav" može dočarati na filmu, ako se uskrati prikazivanje "vođenja ljubavi", kao i koja je poenta uskraćivanja tih scena. Mislim da je originalno ovaj film imao i svoju 3D verziju i mogu samo da zamislim koliko su neke scene sumanuto izgledale sa svojom "in your face" ekspozicijom.
Pogledajte. Konfrontirajte i svoje estetske i životne stavove sa Noeom. Uživajte.
SELEKTAH: 9/10
Šačekaj, zar već nisi pisao ovom odronu od filma, bledoj kopiji Uđi u prazninu?
ReplyDeleteNe razumem, sta mu radi s penisom?
ReplyDelete