THE REPORT

The Report je drugi (scenarističko-rediteljski) film Scotta Z. Burnsa, omiljenog scenariste Stevena Soderbergha (Contagion, Side Effects, The Informant, The Laundromat). Film se bavi slučajem Daniela J. Jonesa, administrativca u američkom senatu (pri senatorki Dianne Feinstein), čiji je  višegodišnji rad na raskrinkavanju CIA-nih ilegalnih metoda mučenja, mahom, islamskih zarobljenika, doprineo tome da Barrack Obama donese odluku da se sa takvim metodom prestane...
Film, nažalost, nije režirao Steven Soderbergh.
Zapravo, film, nažalost, nisu režirala braća Coen.

Scottu mora da se skine kapa, kao i njegovom montažeru, što je vrlo komplikovanu priču, sa obiljem upletenih junaka, i pozamašnim trajanjem istrage (skoro deset godina) prilično ekonomično i dinamično ispričao. Tako da ona bude jasna. Ali ne i naročito zanimljiva, naročito ne filmski, a naročito ne apsurdna do crnohumornih granica što bi trebalo da bude njeno jedino umetničko otelotvorenje. S obzirom na ono što saznajemo.

Jones, u rutinskoj obradi Adama Drivera koji zaista nije imao šta da glumi ovde, dobija zadatak da pročešlja CIA-inu praksu hapšenja zatvorenika na stranim teritorijama i potonje sprovođenje kombinovanih tehnika mučenja koje su nama poznate preko "skandala u Guantanamu" ili filmova poput Zero Dark Thirty (pomenut i ovde). Ono što Jones saznaje ne iznenađuje nikoga preterano, ali način na koji je CIA "kupila" tu praksu i tehnike od dva psihologa i potom počela da ih primenjuje zaista spada u domen "naučne-fantastike" i prikazuje tamošnje zaposlenike kao skupinu morona koji su olako i neozbiljno, preplašeni novim potencijalnim terorističkim napadom, krenuli da sprovode praksu za koju su još njihovi "očevi" 1978. rekli da ne donosi rezultate. Pokušaji da se stvar zataška podjedanko odaju utisak da tu niko nije imao nikakav plan, već se sve stihijski "gasilo".

Burnsov film u pokušaju da postigne total čitavog slučaja ne uspeva ništa drugo. Još jednom smo svedoci efektne "rekreacije" događaja, dok njegovu dramskost ne uspeva da sprovede ni, mahom uzaludno utrošeni, obimni kast koji pored Drivera čine i Jon Hamm, Annette Bening, Corey Stoll, Michael C.Hall... Sada već pozamašno izrabljeni set zakulisanih "vašingtonskih" dogovora prošaran je scenama početaka sprovođenja "tehnike mučenja", a tek smo na tom terenu siti i nagledani svih mogućih aspekata mučenja. Jedino što je ovde i na jednom i na drugom terenu jasno akcentovano jeste nesposobnost nadleženih da anticipiraju i prepoznaju uzaludnost sprovođenja mučenja, a zatim i apsurdno dug period primene istog, s obzirom da su rezultati od početka uredno izostajali.

The Report na sve to rekapitulira već prepoznatljivu rehabilitaciju "heroja iz senke", upornog i predanog službenika koji nije naseo na propagandu svoje države i kao vitalniji nacionalni cilj je prepoznao istinu i njene posledice. Međutim u postupku dočaravanja tog dejstva The Report je ravan, monoton, iscrpljen faktografijom i nije prepoznao nikakvo dramsko uporište za svoje postojanje. Pretpostavljam da se Burns olako zadovoljio činjenicom da radi pravu stvar i to u vremenima koja nikada više nisu tražila slične heroje. Možda je problem, i u filmu i u "vremenima", taj što zanemaruju duhovnu atrofiju javnosti, koja niti deluje raspoloženo, niti deluje "edukovano" da prepozna šta je zarad njenog dobra učinjeno. A verovatno bi i oko Jonesovog čina ostala podeljena, o čemu bi isto mogao da se snimi film...

SELEKTAH: 4/10