Ne, nisam našao boga. Našao sam ovaj album.
Drugi najomiljeniji album u ovom trenutku mi je kompilacija ex-David Byrnovog diskografskog čeda Luaka Bop, World Spirituality Classic 2: The Time For Peace Is Now, na kojoj su sakupljeni nešto sekularniji pristupi bogu, iz sedamdesetih, u "crnačkoj Americi".
Ali prvo mesto pripada nečemu daleko prljavijem, južnjačkijem, sirovijem, albmu na kome je bog viski i viski bog, ali na kraju vidiš svetlo. Scott H. Biram mi je odavno najdraže ime sa čikaške etikete Bloodshot, sa kojom sam dosegao zrelo doba i koja je dobrih dve decenije (a i sada) bila jedan od stubova moje emisije Moć Veštica. Scott je sa "juga", živi sa aligatorima, vozi crni pikap sa lobanjom na menjaču i jede cerealije s viskijem. Volim da mislim da je tako. A onda nedeljom uzme gitaru i zasvira bogu, on na terasi, ovaj na nebu. Komšije slušaju, nervozno lupkaju nogom o drvenu verandu, jer ovo je nervozni gospel. Jer ovo je gospel protkan blugrasom, kantrijem, pankom, bluzom, sumnjom, patnjom, nadom. Znači, ima svega, a najviše onoga čega treba da bude.
Povodom proslave 25 godina postojanja, Bloodshot je okupio sve Scottove pesmice koje imaju gospel kičmu i objavio ih na belom vinilu (koji će stići kad tad), neke su prethodno bile objavljene po negde, a neke i ne, poput obrade Broadminded, Louvin Brothers. Ono što je bitno da sve pesme na okupu drži ropac, slatki ropac, u kome Isus nema višemilionski auditorijum i podršku milijardera genija, i čini se da ga, kao i njegove sledbenike, i dalje gađaju kamenjem.
Ovo je album koji poručuje da je vera nešto što drma čoveka kao struja, pali ga i gasi ga, neumivena i neprobirljiva. Kad Scott na kraju zapeva Amazing Grace, dok u pozadini pada kiša, njegov glas zvuči kao da dolazi iz neke rupe (rake) u koju se stropoštao pijan, i sad tako iz blata gleda u one zvezde i traži spas. Duboko svestan svojih greha tj sličnosti sa onim po čijoj je mustri skrojen.
Poput drugih religiozno diskutabilnih skitnica i viskopija pre njega, Scott H. Biram ne štedi telo, jer je svestan da jaka vera mora da sačuva i najnemirniju dušu. Gospel je glas deteta koje zove mamu samo da proveri da li je tu, da bi moglo da ostane da mirno spava u mraku. I uz ovaj album ćete to moći da uradite. Čak i ako ležite u blatu.
SELEKTAH: 9/10
Drugi najomiljeniji album u ovom trenutku mi je kompilacija ex-David Byrnovog diskografskog čeda Luaka Bop, World Spirituality Classic 2: The Time For Peace Is Now, na kojoj su sakupljeni nešto sekularniji pristupi bogu, iz sedamdesetih, u "crnačkoj Americi".
Ali prvo mesto pripada nečemu daleko prljavijem, južnjačkijem, sirovijem, albmu na kome je bog viski i viski bog, ali na kraju vidiš svetlo. Scott H. Biram mi je odavno najdraže ime sa čikaške etikete Bloodshot, sa kojom sam dosegao zrelo doba i koja je dobrih dve decenije (a i sada) bila jedan od stubova moje emisije Moć Veštica. Scott je sa "juga", živi sa aligatorima, vozi crni pikap sa lobanjom na menjaču i jede cerealije s viskijem. Volim da mislim da je tako. A onda nedeljom uzme gitaru i zasvira bogu, on na terasi, ovaj na nebu. Komšije slušaju, nervozno lupkaju nogom o drvenu verandu, jer ovo je nervozni gospel. Jer ovo je gospel protkan blugrasom, kantrijem, pankom, bluzom, sumnjom, patnjom, nadom. Znači, ima svega, a najviše onoga čega treba da bude.
Povodom proslave 25 godina postojanja, Bloodshot je okupio sve Scottove pesmice koje imaju gospel kičmu i objavio ih na belom vinilu (koji će stići kad tad), neke su prethodno bile objavljene po negde, a neke i ne, poput obrade Broadminded, Louvin Brothers. Ono što je bitno da sve pesme na okupu drži ropac, slatki ropac, u kome Isus nema višemilionski auditorijum i podršku milijardera genija, i čini se da ga, kao i njegove sledbenike, i dalje gađaju kamenjem.
Ovo je album koji poručuje da je vera nešto što drma čoveka kao struja, pali ga i gasi ga, neumivena i neprobirljiva. Kad Scott na kraju zapeva Amazing Grace, dok u pozadini pada kiša, njegov glas zvuči kao da dolazi iz neke rupe (rake) u koju se stropoštao pijan, i sad tako iz blata gleda u one zvezde i traži spas. Duboko svestan svojih greha tj sličnosti sa onim po čijoj je mustri skrojen.
Poput drugih religiozno diskutabilnih skitnica i viskopija pre njega, Scott H. Biram ne štedi telo, jer je svestan da jaka vera mora da sačuva i najnemirniju dušu. Gospel je glas deteta koje zove mamu samo da proveri da li je tu, da bi moglo da ostane da mirno spava u mraku. I uz ovaj album ćete to moći da uradite. Čak i ako ležite u blatu.
SELEKTAH: 9/10
No comments:
Post a Comment