FRIDUME, NE BUDI PIČKA: RAZNI IZVOĐAČI - Hali Gali kompilacija (Kišobran/ Pop Depression/ Hali Gali 2019)

Pišem vam ovo kao posmatrač, a ne kao učesnik, jer godine, živci, deca...

Kompilacije su oduvek efektno sumirale ili definisale doba, promene, generacije, sezone u kulturnom životu Jugo-Srbije. Paket Aranžman, Artistička radna akcija, Jutro će promeniti sve, Radio Utopija, Bombardiranje New Yorka, 3, Novi Pank Val... Naravno, ne nužno tim redom. Jugoslovenska (indi) rok scena, a naročito njen srpski deo, naročito od kada se "osamostalio", skoro uvek je delovala u talasima, bendova ujedinjenih oko sličnog zvuka ili sličnog "fazona", gde je taj fazon moglo da bude sve od istog smisla za humor do zajedničkih političkih ciljeva. Rascepkanost i opskurnost njihovih izdanja donekle je bila ublažena time što je su parčići njihovih egzistencija skupljeni na jednom mestu, u jedan fokus i zainteresovanom fanu su mogli da posluže kao relevantan putokaz za dalje korake. Takve kompilacije možda su danas, u digitalnim vremenima "hiljada mogućnosti" i praktično bez ikakve prateće medijske podrške, još potrebnije. Naročito meni ("40+") koji sam i na druge načine socijalno hendikepiran da saznam šta se (bitno, zanimljivo...) dešava u lokalu.

Ako sam dobro razumeo...
... "Hali Gali" je tip večeri koji se praktikuje u beogradskom klubu Dragstor i na kojoj su bendovi sa ove kompilacije (možda i neki drugi) imali svoja živa predstavljanja. Na radost sve brojnije i brojnije MLADE publike (na moju ogromnu, staračku radost).
... ima čak i film koji se bavi ovom kompilacijom.
... Vizelj su, izgleda, stažom najmatoriji ovde, dok najnovije zvezde predstavljaju Tipon i Koikoi.

Ako nisam dobro razumeo...
... krivite Balkanrock zato što je i mene i vas dezinformisao.

Ovih devet mladih bendova došlo je, kao i mnogi pre njih, da iskvari našu nejač, da pljune sistemu u lice, da nam izvata i zavede ćerke (i sinove)... Zapravo, možda i ne. Rekao bih da Hali Gali kompilacija nema nekih (posebnih) društveno-političko angažovanih ambicija, sem što imenom (o, da li?) namiguje predratnom hedonizmu Hali Gali Halida, Gorana Bare, i i na taj način simpatiše sa takvim apsurdnim stanjem duha i tela, kao nekakvim večitim status quo-om života mladih na ovom našem Balkanu. Izfilozofirah. Napravite pauzu.

Mislim da su bendovi na ovoj kompilaciji besni, duhoviti, osetljiviji od svojih rok predaka i možda malo više okrenuti sebi, nego ljudima, stvarima i politikama oko sebe, koje evidentno trpe. Impresioniran sam u kojoj meri su njihov bes i energija ujednačeni i podjednako sveži u svih njih. Skoro kao da je kod svih/ to deo nekakvog podrazumevajućeg kreda, koji mora da se ispoštuje kao civilizacijski pomak, ili dokaz iste. A možda je ova vrsta stava posledica odrastanja i življenja u okruženju "konstantnog besa" kao najčeščeg diskursa socijalnih mreža, ali i frustracije time. Opet, sve ovo pišem kao nekonzument istih (socijalnih mreža), ali tako mi izgleda sa ove daljine.

Estetski i zvučno, svi Hali Gali bendovi, koliko god se razlikovali, deluju kao Drugi talas bendova koji su se devedesetih pojavili i pokušavali da žarom svoje svirke nadkurcaju ratni plam društvenih tokova oko sebe. Mislim na bendove kao što su bili Kazna Za Uši, Plejboj, Dead Ideas, Presing, Deca Loših Muzičara, Direktori, Overdose, pa i rani Darkwood Dub... bendove koji su u osnovi svoje svirke imali žestinu i neposrednost izvornog rokenola, produkcijski neobrađenu da mije uši, čija su srca skandirala i kad su pevala. Bendove koji kao i ovi možemo lako da zamislimo kako izlaze iz garaže.

I dok mi srce podjednako na severu lupa za engleske bendove kao što su black midi i Black Country, New Road (i ostale izdanke Speedy Wunderground etikete) moram da konstatujem da isti hladni, znojem novog američkog roka obliveni, rokenrol kola i anglosaksonskim i srpskim venama. Interesantan kao pas kome ne možemo da utvrdimo rasu, ali s druge strane i ne baš toliko frendli da želimo da ga pomazimo. "Svetski duh" više apsolutno ne poznaje granice. Vrh rokenrol sveta je podjednako u Srbiji, koliko i u Istočnom Londonu.

Iako sam za neke od ovih bendova i ranije znao, voleo ih i ne voleo, ova kompilacija je uspela da mi ih sve proda kao dobre i zanimljive. Ujedinjeni u Hali Gali(-ju?) oni dejstvuju kao vitalan i iskren rok front naše sredine (valjda ne moram da kažem "urbane"?) i naše zemlje (ovde očigledno ne mogu da kažem "urbane"). Ali, evo, pojedinačnih sudova:

Šajzerbiterlemon - Sve senke
Kidanje. Militantni rif preko koga reži vokal. Idealno da otvori kompilaciju.

Sitzpinker - Metanoja
Fina i duhovita, novotalasna, produkcija srpskog rrriotgrrrl roka.

proto tip - pad
Gotski postpank sa vokalom koji podjednako meša Iana Curtisa i Kebru. Vrlo efektna stvar.

Vizelj - Glava u betonu
Partibrejkersi po Bob Mouldu. Recimo.

Gazorpazorp - Moja devojka
Ime benda i stav su mi jači od pesme. Što nikako ne znači da pesma koja se zove Moja devojka može da bude slaba.

Tipon - Nauči se
Skoro nojz. Sve vreme zajebano. Bas linija melje. Vokali ledeni kao prsti na nogama Nico.

Johanbrauer - Tundra
Malo repetitorski, malo jarbolovski, možda malo više nego što treba, ali deluje da je srce na pravom mestu.

св. Псета - иукруг, иукруг, иукруг...
Opet stav iznad muzike. Ali neka...

KOIKOI - Bog te ubio
Ovako treba da zvuči Novi srpski rokenrol.

Krivo mi je što Hali Gali kompilaciju nisam (lepo) preslušao pre kraja 2019, jer bi lista Najboljih pesama Moć Veštica izgledala znatno bolje. I srpskije.

SELEKTAH: 10/ 10