Mislim da nisam neki naročiti fan animiranih filmova. Naročito od kada sam, ahm, prinuđen da ih konzumiram u dalekoj većoj meri nego ikada, jer deca.
Volim kad su čudesni kao Toy Story 3, ludačke mašte kao Spirited Away ili ludačke energije kao Triplets of Belleville.
Ili "za odrasle" kao Ruben Brandt, Collector (koga je Lule, doduše, svaki put kada se zatekao ispred televizora zadivljeno ispratio, sve dok nam se, na kraju, nije i pridružio, sa hiljadu pitanja...).
RBC je mađarski film slovenačkog reditelja Milorada Krstića, čije ćemo poreklo nesumnjivo utvrđivati kao srpsko (baš kao i Tesli) čim mu "Amerika" oda zasluženu poštu. Jer mislim da Ruben Brandt, Collector nije otvorio FEST (iako je prikazan na njemu, da damo caru carevo).
Slovenčevo ostvarenje, dakle, izgleda kao da ste čuvenu Jansonovu Istoriju umetnosti natopili esidom, a podjednako nebulozan zaplet omogućava impresivne tripove tokom celog trajanja. Ruben Brandt, iz naslova, je sin eksperimentalnog psihologa koji je iz Nemačke pre rata pobegao u Ameriku. Tokom odrastanja mali Ruben je bio deo očevih eksperimenata, a jedan od njih obojio je ceo njegov život. U međuvremenu, Ruben se specijalizovao kao psiholog za kriminalce (tu sam moguće nešto pogrešno shvatio tj možda je Ruben zapravo i vođa lopovske bande...), i zahvalni kriminalci, kad njemu bude potrebno odlučuju da mu uzvrate pomoć svojim uslugama. Time što će iz svetskih muzeja ukrasti sve slike koje se pojavljuju u Rubenovim noćnim morama, kako bi on mogao da se suoči sa svojim "problemom". Lopove predvodi bivša trapezistkinja Mini, kojoj je za petama zgodni policajac, koji sa Rubenom ima neočekivanu blisku vezu...
Baš kao i svet kojim se bavi, i Ruben Brandt Collector je umetničko delo, sa svetom pažljivo dizajniranim tako da neprekidno i postmoderno reciklira, inkorporira i (re)kontesktualizuje dela svetske (likovne) umetnosti, koja potom oživljavaju kao moćna scenografska, kostimografska ili dramska rešenja. Film je podjednako uzbudljiv i zanimljiv i za one koji "se razumeju" i za one, koji kao Leon, zadivljeno zure u trooke figure, figure sa dva lica, dvodimenzionalne ili "pikasizovane" tako da odgovaraju svom karakteru...
Zbog gustine dešavanja unutar kadra, gledanje će tražiti malo veću koncentraciju i nije baš za "vikend TV uživanje", ali siguran sam da ćete nakon filma biti impresionirani šta mašta može u službi autora kome Dizni nije gazda. A verujem da će i "vikend" uživaoci psihoanalize Frojda i/ili Junga naći dovoljno intrigantnih interpretacija popularnih motiva za salonske i druge diskusije.
SELEKTAH: 8plusplus/10
No comments:
Post a Comment