Moj rendom odabir jednog od 12 filmova koje je Takashi Miike uradio (samo) u poslednih pet godina nije me baš ohrabrio da tako nešto uradim ponovo
Takashi Miike je takav reditelj da kog žanra da se prihvati možete svašta da očekujete, i svašta dobijete, samo ne to što vam je obećano. Možda je moja krivica što ne volim da se preteranije informišem o filmovima koje znam da ću gledati (iz bilo kog razloga), pa sam tako ostao u, "nekadnegde" motivisanom, ubeđenju da je Laplace's Witch "srednjevekovni horor".(deluje da sam ga pomešao sa Blade Of the Immortal)..
Laplace's Witch nije "srednjevekovni horor". I, uslovno rečeno, nema nikakve veze sa vešticama. U pitanju je solidno zamišljen triler baziran na idejama francuskog matematičara Laplacea koji je, ako sam dobro razumeo, pretpostavljao da sve što se oko nas dešava može da se izračuna i matematički objasni (samim tim i predvidi), samo ako uzmemo u obzir sve okolnosti koje do nečega dovode. Jasna vam je komplikovanost jedne takve jednačine, ali možda vam je lakše da poverujete, makar za potrebe filma, da "laboratorijski" mogu da se kreiraju ljudi koji su u stanju da takve obrasce kreiraju i rešavaju.
To je samo jedna polovina zapleta ovog filma.
Druga se tiče kultnog reditelja, čija su supruga i ćerka stradale tokom sumnjivog samoubistva ćerke otrovnim i retkim gasom, a sin je ostao u komi i paralisan. Reditelj tragediju svoje "savršene porodice" koristi da obnovi svoju karijeru, ali onda njegov sin ozdravi nestane, a rediteljevi nekadašnji saradnici počinju misteriozno da stradaju.
Između ove dve priče nalazi se jedan profesor, a u njenom srcu pomenuti rediteljev sin i ćerka hirurga koji vrši eksperimentalne operacije koje "unapređuju" ljude.
Miikeu treba skinuti kapu što poprilično komplikovan plot koji dodatno komplikuju pojedinačne biografije junaka, koje nekako treba aktivirati flešbekovima, čini pitkim, ali njegov film, kao i mnogi njegovi, žrtva je stilske i žanrovske neujednačenosti koja varira između krvavog danka trileru i nepodnošljive (i tipično japanske, usuđujem se da kažem) ljubavne romanse koja se razvija između rediteljevog sina i hirurgove ćerke, a koja je puna patetičnih i televizijskih pauza tokom kojih mladi ljubavnici gledaju jedno drugo, ima dosta sloumoušna i čizi muzike u saundtraku. I dok triler prkosno stoji kao predložak nečemu što bi moglo da zainteresuje, recimo, Davida Finchera za rimejk, ovaj ljubavni deo više odgovara anime setingu naracije, u kom sudbina nemilosrdno mrsi konce neraskidivo povezanim ljubavnicima.
Pristojan budžet neplanirano obezbeđuje utisak da se radi o bitnijem filmu Takashi Miikea, iako nije tako.
SELEKTAH: 4+/10
Takashi Miike je takav reditelj da kog žanra da se prihvati možete svašta da očekujete, i svašta dobijete, samo ne to što vam je obećano. Možda je moja krivica što ne volim da se preteranije informišem o filmovima koje znam da ću gledati (iz bilo kog razloga), pa sam tako ostao u, "nekadnegde" motivisanom, ubeđenju da je Laplace's Witch "srednjevekovni horor".(deluje da sam ga pomešao sa Blade Of the Immortal)..
Laplace's Witch nije "srednjevekovni horor". I, uslovno rečeno, nema nikakve veze sa vešticama. U pitanju je solidno zamišljen triler baziran na idejama francuskog matematičara Laplacea koji je, ako sam dobro razumeo, pretpostavljao da sve što se oko nas dešava može da se izračuna i matematički objasni (samim tim i predvidi), samo ako uzmemo u obzir sve okolnosti koje do nečega dovode. Jasna vam je komplikovanost jedne takve jednačine, ali možda vam je lakše da poverujete, makar za potrebe filma, da "laboratorijski" mogu da se kreiraju ljudi koji su u stanju da takve obrasce kreiraju i rešavaju.
To je samo jedna polovina zapleta ovog filma.
Druga se tiče kultnog reditelja, čija su supruga i ćerka stradale tokom sumnjivog samoubistva ćerke otrovnim i retkim gasom, a sin je ostao u komi i paralisan. Reditelj tragediju svoje "savršene porodice" koristi da obnovi svoju karijeru, ali onda njegov sin ozdravi nestane, a rediteljevi nekadašnji saradnici počinju misteriozno da stradaju.
Između ove dve priče nalazi se jedan profesor, a u njenom srcu pomenuti rediteljev sin i ćerka hirurga koji vrši eksperimentalne operacije koje "unapređuju" ljude.
Miikeu treba skinuti kapu što poprilično komplikovan plot koji dodatno komplikuju pojedinačne biografije junaka, koje nekako treba aktivirati flešbekovima, čini pitkim, ali njegov film, kao i mnogi njegovi, žrtva je stilske i žanrovske neujednačenosti koja varira između krvavog danka trileru i nepodnošljive (i tipično japanske, usuđujem se da kažem) ljubavne romanse koja se razvija između rediteljevog sina i hirurgove ćerke, a koja je puna patetičnih i televizijskih pauza tokom kojih mladi ljubavnici gledaju jedno drugo, ima dosta sloumoušna i čizi muzike u saundtraku. I dok triler prkosno stoji kao predložak nečemu što bi moglo da zainteresuje, recimo, Davida Finchera za rimejk, ovaj ljubavni deo više odgovara anime setingu naracije, u kom sudbina nemilosrdno mrsi konce neraskidivo povezanim ljubavnicima.
Pristojan budžet neplanirano obezbeđuje utisak da se radi o bitnijem filmu Takashi Miikea, iako nije tako.
SELEKTAH: 4+/10
No comments:
Post a Comment