17 February 2020

NAŠI I NJIHOVI: POSLEDNJI SRBIN U HRVATSKOJ


Satirična horor komedija Peđe Ličine već naslovom sugeriše potencijalnu kontroverzu i kako film odmiče više je zainteresovana za njenu političku, nego dramsku razradu.

Ličina dosta ekonomično pristupa postavci i mi već posle desetak minuta znamo sve- multinacionalna korporacija United Waters, koja zaseda u nekoj vrsti svemirskog Olimpa, pokorava države koje imaju izvore kvalitetne vode. Na redu su Hrvati. Na zadatak je poslata zgodna Slovenka (jer to su, ipak, najomrznutiji hrvatski neprijatelji) koja relativno brzo i lako širi zombi virus među Hrvatima. Pretpostavljate već kod koje narodnosti Republike Hrvatske se virus ne prima...

Naš junak je Mićo Motika, Srbin i biznismen, stilizovan kao "peti član" Vampira ili Stray Cats, koji dosta nerado priča o tome da je baš na njegovom imanju pronađena "najčistija hrvatska voda" koja ga je učinila bogatim. Kroz niz tipičnih situacija za žanr zombi-apokalipse oko Miće se okuplja ekipa koju čine njegova omiljena hrvatska glumica, Hrvojka Horvat (koja igra u nekakvim epskim fantazijama i glumi nepobedivu hrvatsku "Kalisi"), zatim "tipični" hrvatski nacionalista, jedan gej doktor i jedan dečak.

Ova ekipa beži iz Zagreba u "rural" i tamo utočište traži u etno selu porodice Drakula, radikalnih srpskih švercera i biznismena. S jedne strane odnosi među junacima uglavnom se razvijaju, ili ne, na bazi nacionalnih pripadnosti i trvenja, dok premali ostatak dramskih situacija koje sam film kreira mahom borave u tipičnim i nedovoljno razrađenim situacijama koje donosi sam žanr (tu najviše mislim na romansu Miće i Hrvojke).

Da li zbog budžeta ili autorske vizije, ali Poslednji Srbin u Hrvatskoj znatno manje eksploatiše teren horora, koji je, zapravo, relativna novina regionalne produkcije i koji ga uključuje u svetski trend tretiranja zombija za bavljenje lokalnim temama, a daleko se više oslanja na prepoznatljivu inter-nacionalnu komediju koja je glavno jelo većine naših i njihovih produkcija. U isto vreme, Ličina stilski dosta varira između treš inscenacije nekih stvari (United Waters, tvist u poslednjoj trećini filma) i horor situacije koja ima utemeljenje u realizmu što pravi preterane oscilacije u tonu filma i mislim da najviše umanjuje njegov umetnički doživljaj.

Konačno, "kontroverzni" poslednji Srbin i nije poslednji Srbin, niti ta stvar ikada uspe da zaigra kao nešto posebno bitna, jer Ličina zapravo vrlo brzo tenzičnu liniju povlači između Srba i Hrvata, kao večito zavađenih naciona i onda kroz nekoliko vrlo smelih scena pokazuje da horor u odnosima ove dve nacije ništa manje stravično postoji i bez zombija. Nažalost, ta žaoka nije sledeći korak u gradaciji priče, već nešto što biva skrenuto zarad sasvim druge, treš, fantazije.

SELEKTAH: 6plus/10

No comments:

Post a Comment