RICHARD JEWELL

Poslednji Eastwoodov film nastavlja ekranizaciju malih, običnih heroja i njihovih velikih dela, i iste koristi za didaktičku diskusiju sa američkom javnošću o tome koji je najbolji način za ostvarenje kvalitetnog i smislenog patriotizma tj odbrane i očuvanja Amerike.

Ovaj put naš junak je debeljuškasti Richard Jewell, jedan od onih pro-aktivnih tipova koji već posle prvog minuta prisustva u nekom društvu svima ide na živce, pametujući za dvoje, pozivajući se na pravila kao sudija i radeći posao koji mu nije propisan. Taj i takav Richard svojim profesionalnim odnosom prema radu detektovao je ranac na koncertu u Atlanti u Olimpijskom parku tokom trajanja Letnjih olimpijskih igara u Atlanti 1996. U rancu je bila bomba. Jewellov angažman spasio je ko zna koliko života, iako je detonirana bomba i posle započete evakuacije ubila dvoje ljudi i ranila više od sto.
Šta je Amerika uradila tim povodom?
Par dana nakon što je Jewell ovenčan slavom kao heroj, FBI je započeo istragu u kojoj je proglašen prvo-osumnjičenim.
Eastwoodov film je priča o sprezi lešinarskih medija, koji su tada još bili u povoju u odnosu na "ovo danas" i nesposobnog FBI-a i tome kako su zajedno uneredili život jednog malog američkog heroja. I verovatno doveli njegovoj preranoj smrti, jedanaest godina kasnije, od srčanog udara.

Eastwood nesumnjivo film tretira kao lekciju, i da su karakteri svih upletenih bili više razvijeni i možda efektnije isprepleteni, stvar bi suštinski izgledala kao antička tragedija čiji je jasni cilj dramatizacija nekog problema zarad edukacije življa. Umetnost i reperkusije iste, na stranu.
Međutim, Eastwood preterano simplifikuje i medije i FBI kroz likove antipatično ambiciozne Olivie Wilde i nesposobnog i podlog Jona Hamma. S druge strane, Jewell je dat u svoj svojoj raskošnoj i komičnoj antipatičnosti, dok njegov sajdkik, advokat Sam Rockwell, daje sve od sebe da nešto malo modernijom artikulacijom svoga lika Eastwoodov "konzervativni pristup" pomeri ka sociološki angažovanoj komediji Adama McKay-a.

Sav smisao filma iscrpljuje se u pitanju kojim zakucava sam Jewell na kraju- kako će nakon svega što se sa njim dešava ubuduće postupati radnici obezbeđenja u sličnim prilikama, da li će kad primete nešto neobično radije da odšetaju i pobegnu, jer to će ih poštedeti maltretmana kroz koji je on prošao... Pita Eastwood Ameriku.

Mislim da je bila priča da Jonnah Hill igra Jewella, ali sad kad smo videli šta je uradio Paul Walter Hauser, skoro da je nemoguće zamisliti bilo koga sem njega u toj ulozi i on je definitivno sva magija ovog, ipak, prosečnog filma.

SELEKTAH: 6/10